Стара песма

Војислав Илић

Стара песма Писац: Војислав Илић

То је стара песма коју читам сада,
Мрачна нека туга у песми је тој;
Та ме песма сећа на времена млада,
Прошлост је у њој.

У њојзи је песник о истини певô,
О истини горкој: све је лаж и сан,
Дан љубави рајске, о којој сам сневô,
И слободе дан.

Ах, шта ли сам пута у тихој самоћи
С тајном тугом читô сваки њезин ред;
И замишљен ћутô по читаве ноћи,
Суморан и блед...

Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô?
И у коме гробљу лежи отац твој?
Страшан је и тужан твој суморни смисô
Кô и живот мој.

Ти си душу моју отровала собом,
Ти си мени наде сахранила све,
Моје мисли ти си помирила с гробом,
Са животом... не.

1. фебруар 1888.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 77, 2.књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.