Stanić Stanojlo
0001 Još zorica ne zabijeljela,
0002 Ni danica lica pomolila,
0003 A od dana ni pomena nema,
0004 Kliče vila iz Posavlja slavna
0005 Iz zelena luga posavskoga,
0006 A Stanojla zove harambašu:
0007 „O čuješ li, Staniću Stanojlo!
0008 „Turci su ti žalost učinili,
0009 „Jer su tvoga brata pogubili,
0010 „Mila brata, nejakoga Gojka,
0011 „Pogubi ga Omer Belegija,
0012 „I odnese on Gojkovu glavu,
0013 „Odnese je bijelu Zvorniku,
0014 „Onđe dobre dare zadobio,
0015 „Zadobio sebi agaluke;
0016 „Al’ se jeste teško zamislio,
0017 „Na divanu Turcim’ govorio:
0018 „ „Jadni će mi biti agaluci!
0019 „ „Zaludu sam Gojka pogubio,
0020 „ „Kad je zmija druga ostanula,
0021 „ „A Stanojlo Stanić harambaša,
0022 „ „On će brata Gojka pokajati;
0023 „ „Al’ što Bog da i sreća junačka,
0024 „ „Oću njega junak potražiti.” ”
0025 „Pak je Omer s četam’ otišao;
0026 „Veće brate Staniću Stanojlo!
0027 „Odi mudro, ne pogini ludo,
0028 „Učuvaj se Omer’ Belegije.”
0029 Kad to čuo Staniću Stanojlo,
0030 Proli suze niz bijelo lice,
0031 Pa Stanojlo ’vako govorio:
0032 „Brate Gojko! zelena jabuko!
0033 „Al’ ti nejak ti pogibe, brate!
0034 „Već te, Gojko, nigda viđet’ ne ću;
0035 „Jali ću te brzo pokajati,
0036 „Jal’ ću svoju izgubiti glavu.”
0037 Pa Stanojlo na noge skočio,
0038 Sedefliju pušku zagrlio,
0039 A družini svojoj govorio:
0040 „A na noge, sedam brata mojih!
0041 „Sedam brata, gorskijeh hajduka!
0042 „Da idemo potražit’ Turaka.
0043 „Ne bi l’ brata pokajao Gojka:
0044 „Ako li ga brzo ne pokajem,
0045 „Oć’ u meni živom srce pući.”
0046 Za njim pođe do sedam hajduka,
0047 A do njega Bancetiću Rade,
0048 Mlado d’jete, al je zmajevito.
0049 A Stanojlo ode Bijeljini,
0050 I optraži Turske kovanluke,
0051 Ne bi li đe desio Turaka,
0052 Al’ jih nigđe desiti ne može,
0053 Čuvaju se Turci od hajduka.
0054 Stanojlo se manu do Obarske,
0055 A kad bio na vodu Dašnicu,
0056 Onđe Stanko desi dva Turčina,
0057 Bijeljinca Omera Ismića
0058 I Osmana mlada Amidžića;
0059 Kad Stanojlo opazio Turke,
0060 Onda reče Bancetiću Radu:
0061 „Gledaj, Rade, Amidžić’ Osmana,
0062 „Ja ću gledat’ Ismića Omera,
0063 „I ti, Rade, ev’ ne meći puške,
0064 „Dok najprije moja puška pukne;
0065 „Ti ćeš, Rade, namirit’ Osmana,
0066 „Ako l’ meni Omer i uteče,
0067 „Ja ć’ Omera ćerat’ Bijeljini,
0068 „A vi braćo, ostala družino,
0069 „Vi ni jedan za mnom ne trčite.”
0070 To izreče Staniću Stanojlo,
0071 To izreče, crnoj zemlji kleče.
0072 Svojoj junak šarci vatru dade,
0073 Puče puška, k’o grom od nebesa,
0074 Svi se pusti luzi prolomiše.
0075 Đe Stanojlo gled’o, udario,
0076 Baš Omera pogodi u prsi
0077 Među puca, đe mu srce kuca,
0078 Sindžirli ga zrna udariše,
0079 Razbiše mu srce na sedmero,
0080 Mrtav Omer pade u travipu.
0081 Onda Rade pušci vatru dade,
0082 I pogodi Amidžić’ Osmana
0083 Baš u čelo među obje oči,
0084 Đe Osmanu melem trebat’ ne će,
0085 Čelo puče, oči iskočiše,
0086 Osman mrtav pade kraj Omera,
0087 A Stanojlo mača povadio,
0088 Obojici glave odsiječe,
0089 Ukraj druma obje nabi Stanko,
0090 Nabi obje na glogovo kolje.
0091 Pa Stanojlo pođe pred družinom,
0092 Otlen pođe, pa pjesmu zapjeva,
0093 A čudnu je pjesmu zapjevao:
0094 „Ao Stano, Stanojlova majko!
0095 „Gojka ti je Stanko pokajao,
0096 „Za Gojka sam dvojicu ubio,
0097 „Ev’ Osmana i Ismić’ Omera;
0098 „Veće, Stanko, idi Bijeljini,
0099 „Te s’ sastani s Omerovom majkom,
0100 „Jedna drugoj jade izjadite,
0101 „Kako kojoj jeste bez srdašca.”
0102 Pak Stanojlo ode u Gojsevac,
0103 U Gojsevcu pade na danište,
0104 Leže s društvom sanak boraviti,
0105 Čuva Rade straže od Turaka.
0106 Zatim malo postajalo vr’jeme,
0107 Al’ eto ti tri Turčina mlada,
0108 Kad ih viđe Bancetiću Rade,
0109 On dopade, probudi Stanojla:
0110 „Ustan’ gore, dragi harambaša!
0111 „Ti si rek’o da s’ Gojka pokaj’o,
0112 „Al’ ga jošte pokajao nisi,
0113 „Ev’ nam Turci i na noge idu,
0114 „Već ustani, da ih povatamo.”
0115 Kad Stanojlo iza sna skočio,
0116 Te on junak opazio Turke,
0117 On je svome društvu govorio:
0118 „Potecite sa četiri strane,
0119 „Te vi Turke žive povatajte;
0120 „Ako Bog da, te ih povatate,
0121 „Sav ću vama šićar pokloniti,
0122 „Vama šićar, meni Tursko zdravlje.”
0123 Kad to čulo do sedam hajduka,
0124 Potekoše, Turke optekoše,
0125 Optekoše, pa ih povataše,
0126 Od nji sv’jetlo oteše oružje,
0127 Bijele im povezaše ruke,
0128 Pred Stanojla na danak ih vode.
0129 Harambašu kad viđeše Turci,
0130 Suze rone, Stanojlu se mole:
0131 „Harambaša, pokloni nam zdravlje!
0132 „Uzmi blago, koliko ti drago.”
0133 Al’ Stanojlo njima govorio:
0134 „Ta što će mi vaše pusto blago,
0135 „Kada nema moga brata Gojka!”
0136 Onda reče Bancetiću Rade:
0137 „O Stanojlo, Srpska harambašo!
0138 „Kad smo Turke žive povatali,
0139 „Da ih Šapcu gradu odvedemo,
0140 „Komendatu Luki poklonimo,
0141 „Luko će nam za dobro primiti.”
0142 Al’ besjedi harambaša Stako:
0143 „Od Luke se pustit’ mogu Turci,
0144 „U Turaka dosta pusta blaga,
0145 „Pa nam opet mogu dodijati;
0146 „Ja ih neću vodit’ Šapcu gradu,
0147 „Veće ću ih ovđe ostaviti.”
0148 Pa Stanojlo mača povadio,
0149 Sve trojici glave osiječe,
0150 Pa na Turske konje usjedoše,
0151 Otidoše šeru Parašnici.
0152 Kad dođoše šeru Parašnici,
0153 Te je Zeko vidio Stanojla,
0154 U b’jelo ga lice poljubio,
0155 I ovako njemu govorio:
0156 „O Stanojlo, moja desna ruko!
0157 „Kad si tako brata pokajao,
0158 „Niko tebe omrazit’ ne može,
0159 „Omraziti Bogu i narodu.”
0160 I Stanojlo svoje društvo vrže
0161 U mehane, stade davat’ vino,
0162 Društvo poji za neđelju dana.
0163 Ova pjesma svjema Srbinima,
0164 Od men’ pjesma, od Boga vam zdravlje!
