Srpkinje na zboru
| Srpkinje na zboru Pisac: Jovan Grčić Milenko |
(U N. Sadu, 17 marta 1868).
Željice dična, što sreću stvaraš!
Voljice lepa, što srce zgaraš!
Krenuste snažno uspavan glas!
Što oku setnom daljina skriva,
O čemu duša radosno sniva,
To danas, sejke, uzdiže vas!
Kad srcem sevne volja značajna,
Kad čelom sijne pomis’o sjajna,
Zar se ne bliži tad lepši dan?
Plemena kog smo, svi dobro znamo,
Plemenu slavnom pasti ne damo!
Ta s nama, sejke, uskrs je znan!
Dugo je tugu jadala vila,
Uteha tuzi suza je bila,
Jer nju još ma’nu dušmanski svet:
Al’ volja stalna, al’ srca jaka
Skinuće lance s živa junaka,
Pustiće starom sokolu let.
U borbi teškoj mere se grudi,
U njoj i žene bivaju ljudi
Kad muškom snagom dozivlju spas;
A mi svi dobro, svi dobro znamo
Plemena kog smo, pa mu ne damo,
Da sreću kune kod živih nas!
U Beču, 1868.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 149
|