Sreća i ljudi/6
| ◄ PETA POJAVA | ŠESTA POJAVA | SEDMA POJAVA ► |
ŠESTA POJAVA
ROKSA i EVICA
ROKSA (polazi): Ako ovako traje, ostaćemo danas gladni. Idem ja. (Zastaje). Zbilja, kćeri, da l’ je sve ovo istina?
EVICA: Bože, majka... pa dabo’me da je istina.
ROKSA (krsti se): Aja, dete!... Ne verujem ja to nikako. Zar mi odjednom tako... tako bogati! Ako :oćeš Pariz, ako ’oćeš Beč... pa kuće... pa karuce! {Ide levo i krsti se). Majko Božja, da l’ smo mi ovo? Zar ja i Maksa... onaj mirni Maksa...? (Ode).
|