Da je meni što je meni drago,
Volela bih neg’ carevo blago.
Na što meni sve carevo blago
Kad’ ja ne znam prebrojiti blago,
A znala bih ljubiti junaka. 5
Kad junaku na um pane draga,
On ne pazi mraka ni oblaka
Nit’ kroz goru puta svakojaka,
Već on ide kud ga konjic nosi,
Konjic nosi dragoj pod pendžere 10
Da drag’ vidi šta mu draga radi.
Al’ se draga s majkom razgovara:
„Đe ćeš mene udomiti, majko?“
— „Hoćeš, ćeri, ti za Ivu poći?“
— „Ne ću, majko, ja za Ivu poći, 15
Ja sam s Ivom na slogu prežela,
Ja govorim, a on sa mnom ne će,
Ja se smijem, on se smijat’ ne će,
Ja se na nj’ga s jabukama bacam.
A on na me ič s kamenom ne će; 20
Kameno mu srce materino
Koja ga je srdita rodila,
Jer ga nije vesela rodila
K’o što j’ mene moja mila majka.
Mene majka u gori rodila, 25
Čelica me s medom zadojila,
Sama j’ vila na babina bila! 27
Srpske narodne pesme (ženske), većinom ih u Slavoniji skupio Đorđe Rajković. Izdala "Matica srpska", u Novome Sadu u štampariji Ignjata Fuksa, 1869., str. 18-19
