Sonce mi zastanalo
Sonce mi zastanalo
Sonce mi se zagledalo.
Na stred nebo na stred plavo,
Na stred zemla na stred sinja.
Da gledalo velji čudo,
Veli čudo i velika žalost;
Kostandin se odelio
Ot staroga tatka svoga.
I ot tatka i od majka
I od svoje devet sestri
A šta mu na dal pade,
Na dal pade ot delidba,
0t delidba čudnovata?
Mu pade jeden hvat,
Jeden hvat mesto pusto.
I mu pade od delidba
Devet sažni belo platno
Jeden tožni paleševo.
Deved oki rujno vino
I tri oki ta rakija,
Jeden kravaj žolta, voska
I krstata ta grmova,
Toa sonce zastanalo
I nemoglo dale pojći
Dok ne skokni tri pota mi.
Izvor
[uredi]M. S. Milojević. 1869. Pesme i običai ukupnog naroda srbskog. Obredne pesme. Državna štamparija: Beograd. str. 1