Sonet - XXXVII

Milutin Bojić

Sonet - XXXVII Pisac: Milutin Bojić

Sonet - XXXVII

Nemoj da se kaješ kad me budeš srela

Na svetlome drumu, ka Velikom Hramu,

Kad te mimoiđem uplakanu, samu,

Prezrenu od sviju. Ti si tako htela.

Gledaćeš iz kuta, umorna i svela,

Zavijena u greh i poročnu tamu,

Ne oplakuj tada svoju bolnu dramu.

Svakidašnja priča... Ti si tako htela.

Mada nijedan ti pogled neću dati,

Ipak u meni će spomen zadrhtati,

No moj gordi osmeh taj uzdrhtaj skriće.

I dok moju glavu sveže ruže kite,

Za te, odevenu u podsmeh i rite,

To bolno saznanje osmeh neba biće.

1917

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.