Sonet - XXXI

Milutin Bojić

Sonet - XXXI Pisac: Milutin Bojić

Sonet - XXXI

Kô ustremljene dve buktinje sveže,

Uz praskav požar rastopljene smole

S vriskom fauna i nimfi, što gole

U susret jure, kroz vijor što reže,

I krše stabla i kidaju mreže,

Naša su srca što se večno vole

Skrhala strele, što su se zabole,

Stopila hude smetove što sneže

I uzdrhtala i žedna i žudna

U krvavom se zagrljaju slila,

Zderavši čežnju, što se vrh njih svila.

Kô tanki veo i kô magla studna,

Pijući plamen, da stope i sprže

Rastanka zvono, što zvoni sve brže.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.