Sonet - XLII (Komedija ljubavi)
Pređi na navigaciju
Pređi na pretragu
| Sonet - XLII Pisac: Milutin Bojić |
Umoran sam, draga, od ljubavi naše
I kô teški teret na oči mi pada
Nesvestica puna i sreće i jada,
Kô pijanstvo posle iskapljene čaše.
Vaj, znaj, mene takve nejasnosti plaše.
Moja jasna duša večne sreće rada
Uzbuđena dršće i gubi se kada
Zasiti se, kad kô heroj sablju paše
Posle mnogo borbi i presit pobeda,
Jer nikada kraja tom neredu reda!
Ravnodušno slušam glas ti istovetan,
A do skoro ja sam treptao sav zbunjen,
Kad ti taknem usne, svet za mene cvetan,
A danas te žalim kao cvet okrunjen.
Bez datuma
|