Sonet - X
| Sonet - X Pisac: Milutin Bojić |
U tebi mi je mladost pogrebena,
Sunčana jutra, podnevno plamenje,
Ljubavi čedne poslednje pramenje
Sazreo cvet se rasuo nečujno.
Opelo čujem i pesma crkvena
Sipa na mene magline jesenje,
Umorno plaču poljane i stenje,
Modro je sve što beše tako rujno.
Zar nisi gorda kao bescen urna
U kojoj leži prah mrtvih careva?
A ti si tužna. Stid ti obraz preli.
Razumem. Ova noć svetla i burna
Traži u nama blesak palih dneva.
Umrlog Boga mi bi vaskrs hteli.
Ponoć je. Zadnja zvezda dogoreva.
|