Sonet (K. S.)
| Sonet (1865) Pisac: K.S. |
Sunce moje ugašeno pada;
Bilje, smilje, pa i lovor vene,
— Kameni se poput hladne stene —
Ljubav, vera, u srcu ne vlada!
Nesta sunca sred kobna zapada,
Noć je svuda — svud me kruže sene;
Nema sile, da moj svet pokrene —
Jadno srce osamljeno strada.
Kad me ona bezumna obmanu,
Muški ponos brzo me podiže
Na najvišu zeleniku granu.
Kad on pade u zapadnu stranu:
Ja oboren u bezdno najniže,
Dobih smrtnu u sred srca ranu.
Izvor
[uredi]1865. Vila. Godina prva. str. 270-271.