Solinjanin Ive spasava sestrinu čast
0001 Bol boluje Solinjanin Ive
0002 Od groznice, bola nemiloga:
0003 Od kosti mu meso otpadalo,
0004 Kroz kosti mu muhe prolićale,
0005 Kroz rebra mu trava pronicala,
0006 Kroz čelo mu prolazilo sunce.
0007 Bol boluje devet godin’ dana,
0008 Po Solina biše pomislilo,
0009 Da je Ive davno poginuo.
0010 To se čudo nadaleko čulo,
0011 To se čulo u zemlju arapsku,
0012 Do nikakva crna Arapina,
0013 A kad čuje crni Arapine,
0014 Pa ga eto, kurbe, na Soline:
0015 Na Soline penje čadorine,
0016 Pa saziva Solinjane mlade:
0017 „Bora vami, Solinjani mladi!
0018 Je li koga porodila majka
0019 I je li ga zadojila mlikom,
0020 Nek izajde meni na megdane,
0021 Oli sada, oli već nikada!”
0022 Pozivlje ih crni Arapine
0023 Ma bi Toma, al ga nema doma,
0024 Ma bi Luka, al ga boli ruka,
0025 Ma bi Jure, poša’ u bandure,
0026 Ma bi Ive, al je obolio.
0027 Sad ga nije, tko bi izlazio
0028 I s Arapom megdan učinio.
0029 Obećaju mite i darove,
0030 Na dan ovcu i mladu divojku:
0031 Sve Solinke redom izredio
0032 Rednja dođe Ivanove seke.
0033 Cvili cura, pod perčin mu puja,
0034 Pa Ivanu suza doletila,
0035 Pa je Ivan seki besidio:
0036 „O Anđušo, draga seko moja,
0037 Otkle vrila voda doletila,
0038 Ol je iskra od vrućega ognja,
0039 Pa je ona mene opalila?”
0040 A Anđuša bratu odgovara:
0041 „Bora tebi, moj rođeni brate,
0042 Nije iskra od vrućega ognja,
0043 Nit je vrila voda doletila,
0044 Nego suza od lica mojega.”
0045 Pa je Ivan seki govorio:
0046 „A što cviliš, ka ti je nevolja?
0047 Oli ti je pomanjkalo hliba,
0048 Oli ti je pomanjkalo platna,
0049 Ol ti nemoć moja dodijala,
0050 Ol ti rujno pomanjkalo vino.
0051 Ol-no ti je vrime od udajbe?”
0052 Pa Anđuša bratu odgovara:
0053 „Bora tebi, moj rođeni brate,
0054 Nit je meni pomanjkalo hliba,
0055 Nit mi rujna pomanjkalo vina,
0056 Nit mi bila pomanjkalo platna,
0057 Nit mi nemoć tvoja dodijala,
0058 Nit je meni od udajbe vrime,
0059 Nego cvilim radi Arapina,
0060 Gdi je doša’ tamo na Soline,
0061 Na Solinu razape čadora,
0062 Pa zazivlje Solinjane mlade
0063 Da izađu njemu na megdane.
0064 Ma bi Toma, al ga nema doma,
0065 Ma bi Luka, al ga boli ruka,
0066 Ma bi Jure, oša’ u bandure,
0067 Bi ti, Ive, al si obolio.
0068 Sad ga nema, tko bi izlazio
0069 I s Arapom megdan učinio.
0070 Davaju mu mito i darove
0071 Na dan ovcu i mladu divojku:
0072 Sav se Solin redom izredio,
0073 Sad je rednja, da ja k njemu pođem.
0074 Zato cvilim i nevolja mi je.”
0075 Onda Ivan seki odgovara:
0076 „Ništa zato, moja seko draga,
0077 Ti se šetaj u mermer-kamaru,
0078 Pa izberi ride nevezene,
0079 Sveži meni u ramenu ruke,
0080 Pa se šetaj do sanduka tvoga,
0081 Pa izbiraj svilene marame,
0082 Sveži meni bolest oko glave,
0083 Pa se šetaj do sanduka moga,
0084 Pa izberi pet stotin’ cekina.
0085 Ja ću poći, draga seko moja,
0086 Ja ću poći crnom Arapinu,
0087 Da ti ne bi obljubio lice.
0088 Pa se šetaj u dolnje podrume,
0089 Izber’ meni pritila dorina,
0090 Meći na njeg, što je za junaka!”
0091 Kad Anđuša brata razumila,
0092 Pa se šeta u mermer-kamaru,
0093 Pa izbira ride nevezene,
0094 Sveže bratu u ramenu ruke;
0095 Pa se šeta do sanduka svoga,
0096 Pa izbira svilene marame,
0097 Sveže bratu bolest oko glave;
0098 Pa potraži pet stotin’ cekina,
0099 Da joj Arap ne obljubi lica;
0100 Pa se šeta u dolnje podrume
0101 Pa izbere debelog dorina.
0102 Brata meće konju na ramena,
0103 U ruke mu dodavala ćordu.
0104 Otolen se Ivan podignuo,
0105 Priko polja s konjem udario.
0106 To ga gleda crni Arapine,
0107 Pa sam sobom Arap progovara:
0108 „Bože mili, velika ti hvala,
0109 Velika je privara na svitu,
0110 Da je Ivan bolom obolio
0111 I da-no je davno preminuo,
0112 A eto ga, kurba ga rodila,
0113 A eto ga meni na Solinu.”
0114 Prid njeg Ivan s konjem doletio,
0115 Za uzdu mu Arap konja primi,
0116 Govori mu crni Arapine:
0117 „Da si zdravo, Solinjanin Ive!
0118 Hajde da se napijemo vina!”
0119 Al govori Solinjanin Ive:
0120 „Nisam doša’, da vina pijemo,
0121 Neg sam doša’, da megdan d’jelimo.”
0122 Trgne ćordom, odsiče mu glavu,
0123 Pak je veže u svilnu maramu,
0124 Pak poleti put svoga Solina.
0125 Kroza Solin kad je prolazio,
0126 Kantuni su od kule padali
0127 Od hitrosti mlađana junaka.
0128 Pak besidi Solinjanin Ive:
0129 „Bora vami, Solinjani mladi!
0130 Svima vam je crni Arapine,
0131 Svima vam je obljubio seke,
0132 Bogme moje ni vidio nije!”
