Sni
| Sni Pisac: Jovan Pačić |
Sni prelesni! Zašto me varate,
Zašt’ mi predmet srcu skupoceni
V’obražen’ju živno predstavljate,
A probudnom oduzmete meni?
Pakosno vas kakvogod je boštvo
Izmislilo mučit, jediti me,
Otkud inač’ bi toliko mnoštvo
Svaku noć i moglo boriti me?
San umorne tek što sklopi oči,
Taki, k’o u kolu opsenome,
Okol’ mene s igrajušče toči
Najmilije srcu što je mome;
Tad prelesno s’ okol’ mene viju
Lica budnom što su nevidima,
Tad ja grlim one mlečnu šiju
Što na um me budnog ne uzima;
Tada Ljuba sedi mom na krilu,
Grli me i ljubi uzajmice,
Bezmilosnu tak onežim vilu,
Da mi sama pruža usničice;
Morfej gotov želje m’ ispolniti,
Milo sve mi dati pak čini se,
To što ne smem budan pomisliti,
Što i tajno želim, ispolni se.
Letim u snu, igram po vozduhu,
Sviram, pevam, klikćem od veselja,
Čujem Ljube pjesne mile sluhu:
Nemam, plovjašč, u radosti želja.
Sni! Od svega toga — šta imate?
Sen da grlim, čezne što m’ iz ruku,
Pakosni vi rad’ ji zar gledate
Nesrećnog i prevarenog muku?
Slutnog jeste li vi predčuvstvija,
Obražen’ja proročestvujušča,
V’obražen’ja il’ ste posledstvija
Spavajuščeg dušu progrijušča?
Slut ako ste, zašto snoviđen’ja
Vi na javi sva ne ispolnite,
Ako li ste duše v’obražen’ja,
Bednog zašt’ me vsuje vi mučite?
Ako, bud sam lišen sveg na javi,
Opsenami, sni, me obradujte,
Istino mi što se ne pojavi,
Voobraznom smislu to darujte.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 159-160
|