Sneg se topi...
| Sneg se topi... (1892) Pisac: Ivan Martinović |
Sneg se topi, već popušta zima,
Proleće će skoro da nam sine;
Ali zima, što ju srce ima,
Nikada da mine.
Tražim društva, gde veselost vlada,
Misleć, da ću tu topline naći;
Srce svoje prepunjeno jada
Izneo sam braći.
Al braća me još većma rastuže
Vajkajuć se: siroma, siroma!
I umesto utehu da pruže,
Teraju me doma:
Da s’ istužim izmeđ četir zida,
U osami da jade izjadam.
Tu da mi se i rana izvida,
I boljemu nadam.
Pa kada me boli oduminu,
Kad i za me, vele, prođe zima,
Te topliji zraci mi zasinu,
Tad da odem njima.
Pančevo, 25./1. 1892.
Izvor
[uredi]1893. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina osma, broj 8-9, str. 100.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ivan Martinović, umro 1926, pre 98 godina.
|