Kad se ženi Pridovljević Jure,
On je svoje svate pokupio,
Lipo j' svoje svate svetovao:
„Aj vi moja gospodo svatovi,"
„Kad pojdete po moju djevojku," 5
„Nikomu ni kape nesokrijte."
„Kad se mojom vratite djevojkom,"
„Svakomu se do tal poklonite,"
„I dievojku moju naučiti."
Zdravo oni do dievojke pridu, 10
I zdravo se nazad povratili.
Kad su prišli srid crne gorice,
Al govori mlajahna dievojka;
„Aj vi moja gospodo svatovi,"
„Niklo jošće i milo pivajte," 15
„Crna gora nigda nije sama,"
„Al prez vuka ali prez hajduka"
„Al je va njoj Tomiću Mihajlo,"
„Ako j' va njoj Tomiću Mihajlo,"
„Triput me je kod majke prosio. 20
„A četvrti kad sam bila sama."
Al govori najstariji svate:
„Nebudali mlajahna dievojko,"
„Da bi nebo na zemljicu palo,"
„Mi bimo ga na kopju dignuli." 25
Jošte junak va rieči bijaše,
Al udrije Tomiću Mihajlo,
I sa svojom družinom hajduci
I raztira po gori svatove
Gdje ih stiže tu njim glave riže. 30
Osta sama va gori dievojka,
Ona grede po gorici sama,
Najde glavu kuma vinčanoga,
Lipo j' glavu od krvce otrla,
I meće ju na travu zelenu, 35
Da ju žarko ogrije sunašce.
Opet pojde malo ponaprida,
Najde glavu ručnoga divera,
I tu glavu od krvce otare,
I meće ju na travu zelenu, 40
Da ju žarko ogrije sunačce.
Ona pojde malo ponaprida,
Najde glavu svoga zaručnika,
Tu je glavu va suzah oprala,
I veže ju v šarenu mahramu, 45
I meće ju sebi va nedarca.
Ona plače kako zmija ljuta,
I sama se sobom razgovara:
„Neznam bože, kud ću ni kamo ću,"
„Napred neznam a nazada neću!" 50
Već izvadi noži od pojasa,
I udara sebe va srdačce,
Toj' gljedao Tomiću Mihajlo,
Tere sobom junak govorio:
„Ja bim volel, da se nis rodio" 55
„Neg da sam se ovdi dogodio!"
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 72-74.
