Кад се жени Придовљевић Јуре,
Он је своје свате покупио,
Липо ј' своје свате световао:
„Ај ви моја господо сватови,"
„Кад појдете по моју дјевојку," 5
„Никому ни капе несокријте."
„Кад се мојом вратите дјевојком,"
„Свакому се до тал поклоните,"
„И диевојку моју научити."
Здраво они до диевојке приду, 10
И здраво се назад повратили.
Кад су пришли срид црне горице,
Ал говори млајахна диевојка;
„Ај ви моја господо сватови,"
„Никло јошће и мило пивајте," 15
„Црна гора нигда није сама,"
„Ал през вука али през хајдука"
„Ал је ва њој Томићу Михајло,"
„Ако ј' ва њој Томићу Михајло,"
„Трипут ме је код мајке просио. 20
„А четврти кад сам била сама."
Ал говори најстарији свате:
„Небудали млајахна диевојко,"
„Да би небо на земљицу пало,"
„Ми бимо га на копју дигнули." 25
Јоште јунак ва риечи бијаше,
Ал удрије Томићу Михајло,
И са својом дружином хајдуци
И разтира по гори сватове
Гдје их стиже ту њим главе риже. 30
Оста сама ва гори диевојка,
Она греде по горици сама,
Најде главу кума винчанога,
Липо ј' главу од крвце отрла,
И меће ју на траву зелену, 35
Да ју жарко огрије сунашце.
Опет појде мало понаприда,
Најде главу ручнога дивера,
И ту главу од крвце отаре,
И меће ју на траву зелену, 40
Да ју жарко огрије суначце.
Она појде мало понаприда,
Најде главу свога заручника,
Ту је главу ва сузах опрала,
И веже ју в шарену махраму, 45
И меће ју себи ва недарца.
Она плаче како змија љута,
И сама се собом разговара:
„Незнам боже, куд ћу ни камо ћу,"
„Напред незнам а назада нећу!" 50
Већ извади ножи од појаса,
И удара себе ва срдачце,
Тој' гљедао Томићу Михајло,
Тере собом јунак говорио:
„Ја бим волел, да се нис родио" 55
„Нег да сам се овди догодио!"
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 72-74.
