Razbolje se beže Ljuboviću,
On boluje devet godinica;
Ljubi njemu stoji više glave,
Bego svojoj ljubi govorio:
„O Bora ti, moja ljubi draga! 5
„Da ja umrem, bi li me žalila?“
Ona njemu mlada odgovara:
„O Bora mi, bego gospodare!
„Da ti umreš, ja bih te žalila
„Za 'no dobro, što m' je s tobom bilo: 10
„Kad si mene u baba prosio,
„Ti si mome babu obećao,
„Da ti imaš silnovito blago;
„Babo m' dade silnovito blago,
„Dade mene zenđili prćije: 15
„Ti si moje potrošio blago,
„Kupujući konje i oružje,
„Hodajući, bego, po Trebinju,
„I ljubio mlade vlahinjice;
„Mislio si, bego gospodare! 20
„Da će tebe roditi vlahinja
„Tvoga sina mlađana vlašića,
„Pa ne rodi nego vlahinjice.“
Jošt mu kada tako govorila:
„Kada umreš, bego gospodare! 25
„Na grob ću ti kolo ufatiti
„Su mojijeh devet đevojaka,
„Svije ću ih obuć' u crveno,
„Sebe mladu u svilu bijelu.“
Kad to začu beže Ljuboviću, 30
Od muke mu živo srce puče,
I umrije, žalosna mu majka!
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 142-143.
