Smrt ajduka Veljka
Vedro beše pa se zaoblači;
iz oblak mi sitna rosa rosi,
pa zarosi ajduci u goru.
Svi ajduci barjaci uviše,
ajduk Veljko barjak ne uvija. 5
Govori mu njegova družina:
„Uvi, Veljko, krstata barjaka
da ne kisne svila i kadiva.“
„Neka kisne, pust ga ostanuja.
Pod njeg bilo devet mila brata, 10
devet brata, devet Jugovića
svi su devet pod njeg poginuli
knjiga kaže i ja da poginem.“
Puče puška iz goru zelenu.
Loše puče, a dobro pogodi, 15
te pogodi Veljka među veđe.
Mrtva glava po zemlji govori:
„Iskopajte groba na raskrsje,
pobodite svilena barjaka,
vržite mi konja dorijana; 20
turite mu travu čemeriku,
napojte ga s vodu mutničavu.
Dan da jede, a dva da boluje.
Da boluje i da spominjuje:
E moj Veljko, moj dobri junaku, 25
dor ti beše, men’ mi dobro beše.“
