Smrt Šegotića Pavla i Bogdanića Franje
0001 Bože mili i mila Marijo,
0002 Bože mili, čuda golemoga,
0003 Kad se d’jeli sreća od nesreće,
0004 Tavna noćca od bijela danka,
0005 Vjerna ljuba od svog vjerenika
0006 I jedinak od starice majke!
0007 Našička se podignula četa,
0008 Mala četa od triest hajduka,
0009 Pred četom je Šegotiću Pavle,
0010 Barjak nosi Šušnjaru Adame.
0011 Pa odoše gore uz planinu,
0012 Sve pjevajuć i konje igrajuć.
0013 Kad su došli do vode Tekije,
0014 Svoje b’jesne odsjedoše konje,
0015 Udariše barjak pokraj vode,
0016 Pak sjedoše rujno piti vino.
0017 Malo bilo, zadugo ne bilo,
0018 Al eto ti Bogdaniću Franjo,
0019 I sa Franjom trideset momaka,
0020 Barjak nosi Maksimović Pavle.
0021 Tu se braća l’jepo pozdravila,
0022 Za junačko popitala zdravlje,
0023 A kad su se l’jepo pozdravili
0024 I za zdravlje junačko pitali,
0025 Zasjedoše momci pod barjaci,
0026 Četobaše pod vijetom jelom.
0027 Piju vino, štošta eglenišu,
0028 Pa govori Bogdaniću Franjo:
0029 »Pobratime, Šegotiću Pavle,
0030 Kuda si se s četom podigao,
0031 Kuda li si mlađan naperio?
0032 Gdje za pusto saznao si blago,
0033 Ili čekaš česte kiridžije?«
0034 Odgovara Šegotiću Pavle:
0035 »Ne budali, Bogdaniću Franjo,
0036 Ja ne tražim tog pustoga blaga,
0037 Nit ja čekam čestih kiridžija,
0038 Već sam četu, pobro, podigao
0039 Do Brestovca grada krvavoga,
0040 Gdje mi kažu — ja vidio nisam —
0041 Gdje mi kažu čudo neviđeno,
0042 Gdje mi kažu do trideset glava,
0043 Tridest glava naših četobaša:
0044 Na kolje su nataknute glave
0045 Oko kule Trenkovića Franje.
0046 Pa sam pošo glave pokopati
0047 I Trenkove poharati dvore.
0048 Dosta nam je kurva dodijao,
0049 I dosta nam braće pomorio.
0050 Već ti hajde, pobratime Franjo,
0051 Već ti hajde s menom do Brestovca!
0052 Nek ti bude sve Trenkovo blago,
0053 Meni samo ti pokloni, pobro,
0054 Pokloni mi Trenkovića glavu!«
0055 Kail bio Bogdaniću Franjo,
0056 Kail bio, ponudu primio,
0057 Pa se skaču na noge junačke.
0058 Posjedoše konje vilovite,
0059 Spustiše se doli niz planinu,
0060 I padoše na to polje ravno.
0061 Kad su bili polju na ravnici,
0062 Govorio Maksimović Pavle,
0063 Govorio Šušnjaru Adamu:
0064 »Pobratime, Šušnjaru Adame!
0065 Kakva s’ diže za poljem prašina?
0066 Il je ono kolo djevojačko,
0067 Ili vjetar sa planine puše?
0068 Il je četa Trenkovića Franje?
0069 Sluša Adam, pa se zamislio,
0070 Pa on vadi durbin od biljura,
0071 Pa on gleda za ’no polje ravno.
0072 Ugledo je, što nije želio,
0073 Pa govori Maksimović Pavlu:
0074 »Pobratime, Maksimović Pavle!
0075 Nije ono kolo djevojačko,
0076 Niti vjetar sa planine puše,
0077 Već je ono Trenkoviću Franjo
0078 Sa svojima mladim pandurima.
0079 Bit će mesa i bez kasapina,
0080 Bit će kapa bez junačkih glava.«
0081 To kazuje, durbin odbacuje,
0082 I barjakom snažno zamahuje.
0083 Kad to vide do dva četobaše,
0084 Razumješe, što im barjak kaže,
0085 Razumješe, četu urediše,
0086 Pa su britke povadili ćorde,
0087 Te jurišem na Trenka udrili.
0088 Al Trenković, mudar i pametan,
0089 Prosuo je vatru iz busije:
0090 Stade vriska ranjenih junaka,
0091 Stade trka konja bez junaka:
0092 Ostadoše mnoge kape puste.
0093 Kad to vidi Šegotiću Pavle,
0094 Ciknu junak kao guja ljuta,
0095 Pa navali na Trenković Franju.
0096 Al je junak loše sreće bio,
0097 Te je ludo izgubio glavu:
0098 Pos’ječe ga Trenkoviću Franjo,
0099 Pade glava Šegotića Pavla
0100 Uz mrtvoga Bogdanića Franju.
0101 Kad vidio Šušnjaru Adame
0102 I uz njega Maksimović Pavle,
0103 Da su pala oba četobaše
0104 I sa njima svi redom junaci,
0105 Niti misle, nit se premišljaju,
0106 Nit čekaju Trenkovića Franju,
0107 Već bacaju od sebe barjake,
0108 Bježe momci glavom bez obzira.
0109 To gledao Trenkoviću Franjo,
0110 To gledao, pa se nasmijao,
0111 Za njima je junak povikao:
0112 »S Bogom bjež’te, do dva barjaktara,
0113 Pa kazujte, što je i kako je,
0114 Kako mu je, tko s Trenkom vojuje.«
0115 Pa on uze dv’je junačke glave:
0116 Jedna bila Šegotića Pavla,
0117 Druga bila Bogdanića Franje.
0118 Pa ih nosi dvoru bijelomu,
0119 Pa ih meće dvoru na zidine.
0120 Popunio triest i dvi glave
0121 Od tolikih silnih četobaša,
0122 Kojeno je junak pogubio,
0123 Mnoge ljube u crno zavio,
0124 Mnoge majke gorko rasplakao.
