Смрт Шеготића Павла и Богданића Фрање
0001 Боже мили и мила Маријо,
0002 Боже мили, чуда големога,
0003 Кад се д’јели срећа од несреће,
0004 Тавна ноћца од бијела данка,
0005 Вјерна љуба од свог вјереника
0006 И јединак од старице мајке!
0007 Нашичка се подигнула чета,
0008 Мала чета од триест хајдука,
0009 Пред четом је Шеготићу Павле,
0010 Барјак носи Шушњару Адаме.
0011 Па одоше горе уз планину,
0012 Све пјевајућ и коње играјућ.
0013 Кад су дошли до воде Текије,
0014 Своје б’јесне одсједоше коње,
0015 Ударише барјак покрај воде,
0016 Пак сједоше рујно пити вино.
0017 Мало било, задуго не било,
0018 Ал ето ти Богданићу Фрањо,
0019 И са Фрањом тридесет момака,
0020 Барјак носи Максимовић Павле.
0021 Ту се браћа л’јепо поздравила,
0022 За јуначко попитала здравље,
0023 А кад су се л’јепо поздравили
0024 И за здравље јуначко питали,
0025 Засједоше момци под барјаци,
0026 Четобаше под вијетом јелом.
0027 Пију вино, штошта егленишу,
0028 Па говори Богданићу Фрањо:
0029 »Побратиме, Шеготићу Павле,
0030 Куда си се с четом подигао,
0031 Куда ли си млађан наперио?
0032 Гдје за пусто сазнао си благо,
0033 Или чекаш честе кириџије?«
0034 Одговара Шеготићу Павле:
0035 »Не будали, Богданићу Фрањо,
0036 Ја не тражим тог пустога блага,
0037 Нит ја чекам честих кириџија,
0038 Већ сам чету, побро, подигао
0039 До Брестовца града крвавога,
0040 Гдје ми кажу — ја видио нисам —
0041 Гдје ми кажу чудо невиђено,
0042 Гдје ми кажу до тридесет глава,
0043 Тридест глава наших четобаша:
0044 На коље су натакнуте главе
0045 Око куле Тренковића Фрање.
0046 Па сам пошо главе покопати
0047 И Тренкове похарати дворе.
0048 Доста нам је курва додијао,
0049 И доста нам браће поморио.
0050 Већ ти хајде, побратиме Фрањо,
0051 Већ ти хајде с меном до Брестовца!
0052 Нек ти буде све Тренково благо,
0053 Мени само ти поклони, побро,
0054 Поклони ми Тренковића главу!«
0055 Каил био Богданићу Фрањо,
0056 Каил био, понуду примио,
0057 Па се скачу на ноге јуначке.
0058 Посједоше коње виловите,
0059 Спустише се доли низ планину,
0060 И падоше на то поље равно.
0061 Кад су били пољу на равници,
0062 Говорио Максимовић Павле,
0063 Говорио Шушњару Адаму:
0064 »Побратиме, Шушњару Адаме!
0065 Каква с’ диже за пољем прашина?
0066 Ил је оно коло дјевојачко,
0067 Или вјетар са планине пуше?
0068 Ил је чета Тренковића Фрање?
0069 Слуша Адам, па се замислио,
0070 Па он вади дурбин од биљура,
0071 Па он гледа за ’но поље равно.
0072 Угледо је, што није желио,
0073 Па говори Максимовић Павлу:
0074 »Побратиме, Максимовић Павле!
0075 Није оно коло дјевојачко,
0076 Нити вјетар са планине пуше,
0077 Већ је оно Тренковићу Фрањо
0078 Са својима младим пандурима.
0079 Бит ће меса и без касапина,
0080 Бит ће капа без јуначких глава.«
0081 То казује, дурбин одбацује,
0082 И барјаком снажно замахује.
0083 Кад то виде до два четобаше,
0084 Разумјеше, што им барјак каже,
0085 Разумјеше, чету уредише,
0086 Па су бритке повадили ћорде,
0087 Те јуришем на Тренка удрили.
0088 Ал Тренковић, мудар и паметан,
0089 Просуо је ватру из бусије:
0090 Стаде вриска рањених јунака,
0091 Стаде трка коња без јунака:
0092 Остадоше многе капе пусте.
0093 Кад то види Шеготићу Павле,
0094 Цикну јунак као гуја љута,
0095 Па навали на Тренковић Фрању.
0096 Ал је јунак лоше среће био,
0097 Те је лудо изгубио главу:
0098 Пос’јече га Тренковићу Фрањо,
0099 Паде глава Шеготића Павла
0100 Уз мртвога Богданића Фрању.
0101 Кад видио Шушњару Адаме
0102 И уз њега Максимовић Павле,
0103 Да су пала оба четобаше
0104 И са њима сви редом јунаци,
0105 Нити мисле, нит се премишљају,
0106 Нит чекају Тренковића Фрању,
0107 Већ бацају од себе барјаке,
0108 Бјеже момци главом без обзира.
0109 То гледао Тренковићу Фрањо,
0110 То гледао, па се насмијао,
0111 За њима је јунак повикао:
0112 »С Богом бјеж’те, до два барјактара,
0113 Па казујте, што је и како је,
0114 Како му је, тко с Тренком војује.«
0115 Па он узе дв’је јуначке главе:
0116 Једна била Шеготића Павла,
0117 Друга била Богданића Фрање.
0118 Па их носи двору бијелому,
0119 Па их меће двору на зидине.
0120 Попунио триест и дви главе
0121 Од толиких силних четобаша,
0122 Којено је јунак погубио,
0123 Многе љубе у црно завио,
0124 Многе мајке горко расплакао.
