Smrt Uroša Petoga/5
POJAVA V
Pređašnji, Dejan. Na koncu Vidoje.
DEJAN:
Dobro jutro, kralju. Da li braći
Ja nezgodno upadam u govor?
VUKAŠIN:
Kad bi s' ikad to dogodit' moglo
Ne bi bio Dejanu za svagda
Dat slobodan našem licu pristup.
Šta donosiš, prijatelju, danas?
DEJAN:
Dvije v'jvsti, obje zagrdile:
Knez užički sve sinovce pokla,
I zauze njinu očevinu.
GOJKO:
Vojslaviće?
DEJAN:
Sve do jednog.
VUKAŠIN:
Hoće
I Altoman da s' proturi napr'jed,
Pa je zgodno ulučio doba
Kad sam ratom zauzet! Baš dobro.
To je jedna; druga v'jest?
DEJAN:
On, čujem,
Već i tajne pregovore vodi
S humskim knezom.
GOJKO:
Sa Hranićem? kakve?
DEJAN:
To još ne znam.
VUKAŠIN:
Kakvi mogu biti
Sa zakletim našim protivnikom.
Humska vojska već uz kneza stoji,
Pa stajaće skoro i užička.
Ja to vidim. Prezajući od nas
Užičanin svoj krvavi grabež
Pod zakrilje Lazarevo nosi,
Te ubistvu dodaje izdajstvo.
GOJKO:
Vjere mi će i jedno i drugo,
Isplatiti svojom ludom glavom.
VUKAŠIN:
Ha, ha, kneže Altomane, kao
Da znaš i ti nešto računati!
Ali račun ipak ti je plitak:
Moj Baoša davno na te reži,
Sad ću ti ga pustiti u goste.
(Dejanu)
Prijatelju, spremi se za Skadar,
Da stvar ovu, a i jošte neke,
S mojim zetom vješto sam urediš.
Vidjeću te kada gotov budeš.
(Odlazi Dejan).
Malo prije ne veljah li dobro?
Taj je Lazar još mnogima stožer.
Za Hranićem i za Altomanom
Mogao bi sad veoma lako
I sam Liver pristati uz njega.
GOJKO:
Susjedi su, a svi na nas kivni.
VUKAŠIN:
Dobro što je međ' oblasti njine
Naš Baoša k'o Promislom bačen.
On, ako se taj opasni lanac
I sastavi, raskinut' ga mora.
(Ulazi Vidoje).
VIDOJE:
Dični Despot sa malom je pratnjom
U dvorište uš'o.
GOJKO:
Šta, Vidoje?
VUKAŠIN:
Zar Uglješa? Vidje li ti dobro?
VIDOJE:
Svojim ćete oč'ma vjerovati.
GOJKO:
Šta to može biti?
VUKAŠIN:
On je dojsta!
(Odlazi Vidoje).
|