Smrt Uroša Petoga/22
| ◄ ПОЈАВА I | POJAVA II | ПОЈАВА III ► |
POJAVA II
Vukašin i Kraljević.
KRALjEVIĆ:
I Niš pao?
VUKAŠIN (S pisiom u ruci):
I Niš.
KRALjEVIĆ:
Taj knez leti
Kao munja, a stric zakasnio!..
I ja, oče, u tu vojnu idem;
Idem Srećku.
VUKAŠIN:
Tu ostani. Srećko
S ostacima crne prve vojske
Sutra pred noć ovamo će stići.
Eto čitaj. (Pruža mu pismo).
KRALjEVIĆ:
Od njega je pismo?
„Iz Kruševca knez na mene posla
„Jaku četu, a sam s jezgrom vojske
„Put Nišave krenu. Povlačeć' se
„Ja opljačkah izdajnikov zamak
„U Toplici, i spalit' ga dadoh,
„Tuna nađoh rimskog poslanika.
„Iduć' knezu da ga na mir skloni,
„Bi od ljudi nepoznatih putem
„Zaustavljen i u zamak bačen.
„On nastavi put za knezom odmah,
„A men' evo do tri dana tamo“.
VUKAŠIN:
To smućava mene, ne pad Niša.
Niš od kneza otećemo lako;
Nu na putu ko je zadržao
Rimljanina?
KRALjEVIĆ:
Ko bi nog'o biti?
VUKAŠIN:
Ne uviđaš Jelenine pletke
Trag skriveni?
KRALjEVIĆ:
Ona! Ne vjerujen.
VUKAŠIN:
Niko drugi do Jelena, velim.
Jamačno se bješe domislila
Tajnoj svrsi popovoga puta,
Pa bojeć' se da je ne postigne,
Izda nalog da zarobljen bude.
KRALjEVIĆ:
A po čemu sudiš tako? Srećko
U tom pismu na nju ne podiže
Nikakove sumnje. To će biti
Uradili sami otpadnici.
Nu zaludna ispade im muka,
Pop će ipak dospjeti do kneza.
VUKAŠIN:
Ali dockan. Pobjedom opijen
Il' ć' oholo mir odbiti Lazar,
Il' uvjete postaviti take
Na kakove ja pristati neću.
KRALjEVIĆ:
A mi onda bićemo se dalje.
VUKAŠIN:
O kovarna ženo! zmijo ljuta,
Koja mi se pri koraku svakom
Među noge pleteš, zgaziću te,
Zgaziću te jednom za uvijek.
KRALjEVIĆ:
Sumnja ti je, oče, nepravedna.
VUKAŠIN:
Šuti; tvoja krajna pouzdanost
Podstiče me na još veću jarost.
(Otvaraju se vrata, i na njih stupa Uglješa).
|