Smrt Stefana Dečanskog/22
2.
SVETKOVIĆ, DUŠAN
SVETKOVIĆ: Kraljeviću, ti si zamišljen.
DUŠAN: Ah, ja sam u zemlji detinjstva moga.
SVETKOVIĆ: Koja te poznaje.
DUŠAN: Reci bolje, koju mi ne poznajemo. Svetkoviću, Svetkoviću, jako li ti zaiđosmo. Kaži mi, šta ćemo kod Nerodimlje?
SVETKOVIĆ: Pitaj tvoju sudbu.
DUŠAN: U Nerodimlji je srpska krv, tako čista, kao što je moja i tvoja.
SVETKOVIĆ: Samo ne čistija.
DUŠAN: Ne treba da je čistija, Žarko, ne treba da je čistija! Mati među decom ne pravi razlike.
SVETKOVIĆ: To samo tvoj otac čini.
DUŠAN: Ah, moj otac najizbranija glava u zemlji, ali i kod njega ima nevaljalih ljudi kao svuda. Sovetnici, župane, sovetnici načiniše svu ovu nesreću.
SVETKOVIĆ: Zar ja razbiram ko je strelu zapeo? Pitaj bolje u čijoj je ruci.
DUŠAN: O, u blagoj je ona ruci; veruj mi, Svetkoviću, malo takovih ruku svet broji. I protiv ovoga . . .? Ne, mi smo prenaglili, put je naš strmen i prek; k propasti vodi Srbiju i Zentu; ja ću drugi lek da tražim.
SVETKOVIĆ (preneražen): Šta?
DUŠAN: Idem upravo ocu mome, sam i bez ikakve pratnje. Čuvstva neka govore, jezik će ćutati. Moja pokornost i dobrota očina razbiće crne ove oblake, koji su se navukli podbadanjem drugih.
SVETKOVIĆ: Jesmo li s tom namerom pošli?
DUŠAN: Mi smo pošli tebi život, meni Zorku obezbediti. Našto oružje, ako se to lepim načinom postignuti može.
SVETKOVIĆ: Čuješ, kraljeviću, ovako je i otac ti mislio, kad su se raspre porodile između njega i kralja Uroša. Ali otac nije tako osećao, kao što je sinu pokornost nagoveštavala, nego ga je lišio
očiju.
DUŠAN: Drugo je, Svetkoviću, bilo srce u deda moga Uroša, ja ga dobro pamtim, a drugo je u Stevana Dečanskog. Ovaj će suze proliti, kad me klečeća vidi.
SVETKOVIĆ: A sovetnici?
DUŠAN: Nek' je samo kralju srce ublaženo, sovetnici reči po ćudi njegovoj upravljaju.
SVETKOVIĆ: Razlažeš li ti šta će sa mnom biti, ako te otac po nesreći zatvori?
DUŠAN: Evo ti vojske, a eno Nerodimlje, ustaj i izbavljaj sebe i mene. Vojnici će još većma biti ogorčeni.
SVETKOVIĆ: Neće li biti dockan?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|