Smrt Stefana Dečanskog/14
6.
MARIJA, pređašnji
MARIJA: Šta je kralju? On je u nekom volnovanju.
TEOFIL: Kraljice, što si želela, ispunilo se. Dušan dolazi natrag.
MARIJA: Dušan natrag, Teofile, to je zlo.
TEOFIL: Neće biti zlo. On je u sumnji kao buntovnik.
MARIJA: Kao buntovnik?
TEOFIL: Nameravao je uzeti kćer župana Svetkovića, to je preprečeno; Svetković je oglašen za buntovnika; Dušan nije više kralj Zente.
MARIJA: Al' će biti kralj Srbije.
TEOFIL: To može biti, a može i ne biti. Ovo je poslednje verovatnije. Sad je na tebe red delati.
MARIJA:Kako?
TEOFIL: Stevanova ljubov k sinu zaljuljana je, malo samo sile, pa će pasti. Uzmi u pomoć lukavstvo, hitrost, suze, i — tako nešto; lako će moći Sinišu naimenovati kraljem.
MARIJA: Ali kako ću početi?
TEOFIL: Navedi Dušanovu naglost, sklonost k svađi i boju, slastoljubije — ovo je najglavnija točka — ne daj da u zemlju dođe.
MARIJA: Za Boga, Teofile, ovamo ga u zemlju pozivaš, a ovamo ga teraš.
TEOFIL: Nije inače. Najpre treba da mu se podseku krila, pa onda — biće dobar uspeh, visoko ti kraljevstvo.
MARIJA: Ali kud će on?
TEOFIL: Ili u Carigrad, ili će se krune odreći.
MARIJA: Ali ako se na oružje odupre?
TEOFIL: Onda je brže svršio.
MARIJA: On može imati veće sile.
TEOFIL (maše rukom): S kraljem boriti se, teška je stvar. Naša tolika vojska, naše iskusne vojvode.
MARIJA: Neka bude dakle po glagolu tvome.
TEOFIL: Mene dužnost poziva spremiti pisma. Dok se vesnik ne otpravi, voljna budi uzdržati se od onoga što sam ti sovetovao. (Pokloni se i pođe).
MARIJA: Ja ću činiti kao što ti želiš. (Ode u svoju riznicu).
|