Smrt Stefana Dečanskog/1
DEJSTVO PRVO
1.
Soba u Stefanovom dvoru
MARIJA, sedi i s materinom nežnošću gleda u SINIŠU, koji na strani pripasuje mač.
MARIJA: Sunce moje slatko, kako se majci za vojnika spravlja. Ali, ah, našto, kad nije ocu jedinac, kao što je majci svojoj.
SINIŠA (stupi bliže): Pogle, mumko, kako sad mogu da udaram mačem.
MARIJA: Slatko čedo, ti ćeš majci tvojoj junak biti.
SINIŠA: Čekaj dok porastem, pa ću pokoriti sve, čak do Carigrada. Znaš kako mi je braca govorio,
da ću biti kod njega prvi vojvoda.
MARIJA (pečalno): A ne njemu ravan, ili veći od njega? Ah, taj će tvoj braca doći na prestol, a ti ...
SINIŠA: E, ja njemu ne dam; znaš kako umem da plačem, pa mora da mi učini što hoću.
MARIJA: Ali ti nećeš biti doveka dete, da plačeš.
SINIŠA: E, ja ću se boriti. Vidiš, (zamahuje mačem) pa ko me dirne, odmah ću ga probosti. Znaš kako sam bracu jedanput uboo. On sedi na stolici, a ja polako, pa njega žic! (Smeje se). Tako ću i kad budem veliki.
MARIJA: Ali je on stariji od tebe.
SINIŠA: Ništa zato, ja ću biti jači, pa me mora slušati.
MARIJA (osmehuje se pečalno). Ko zna, može se tvoje proricanje i ispuniti.
|