Smrt Mustafe i Fate
Fala bogu, fala jedinome,
imala majka Sokolić Mustafu,
traži majka njega da oženi,
a on neće, Sokolić Mustafa,
a on neće gde god majka iska, 5
no on oće Fatu ponošenu,
ponošenu u Potur maalu.
Majka neće Fatu ponošenu,
zaprosi mu na dalek devojku,
na daleko, u Leđena grada, 10
lepše, kažu, da gu na svet nema.
A on neće, Sokolić Mustafa,
no on iska Fatu ponošenu.
Dođe vreme majka da ga ženi,
i sabrala kićene svatove, 15
i doneli prelepu nevestu.
Besu daja Sokoli Mustafa,
sas nevestu neće da noćuje,
besu daja Fate ponošene:
„Ja ću kaže, sebe da ubodem, 20
a sas nju neću u postelju da legnem!”
Pa govori Fata ponošena:
„A ti, kaže, amanet da ostaviš,
nek ti prenesu kroz Potur maalu,
i ono nojče, sas tebe nek ponesu, 25
ja ću, kaže, sas njega da se ubodem,
i ću amanet, kaže da ostavim,
u jedan grob neka ne turiju”.
Ode doma Sokolić Musgafa,
doneše mu prelepu nevestu, 30
svadbu više majka rasturila,
turila gi ona stara majka,
turila gi u onu belu sobu,
a po sebe vrata zaključila,
Čungur čuka Sokolić Mustafa, 35
čungur čuka a nevesta govi,
dok goreše one do tri sveće;
sve tri sveće, kaže, dogoreše,
pa se sveće više ugasiše,
a bolje, kaže, njojno lipe svetli; 40
čungur čuka Sokolić Mustafa,
čungur čuka i mi pesmu poje,
pesmu poje i sam sebe kune:
„Bog te ubija, Sokolić Mustafa,
što si, kaže, tvrdu besu dao, 45
da ne legneš sas ovakvu nevestu!”
Pa ti zipi na te lake noge,
te dovati divit i artiju,
te mi piše jednu sitnu knjigu,
te ostavlja eli amaneta, 50
pa ostavlja odže i adžije;
kad ću jutre oni da ga nosu,
da ga nosu da ga zakopaju,
da ga nosu kroz Potur maalu.
Pa ostavi onu sitnu pismu, 55
pa dovati ono ostro nojče,
pa sam sebe bija razporija,
razporija i dušu odvoija,
A nevesta na noge mu govi,
govila je dok se zora rasamnula, 60
i po zore sunce zaprenulo,
pa je došla Sokolića majka,
te na sobu Sokolića vika:
„Dik'se — kaže, Sokolić Mustafa,
sinoć, kaže, u sobu ne da ulegneš, 65
a sage veće zora zabelela,
i po zore sunce ogranulo,
a ti spiješ i još se ne dižeš”.
Kad je vrata od sobe otvorila,
što da vidi, to čudo golemo; 70
u sobu je krva do kolena,
a nevesta na noge mu govi.
Tada pisnu ona stara majka:
„Bog te ubio, snao nesrećnico,
a ti si ga njega pogubila!” 75
Ništa snaa ne gu odgovara,
no gu dade onaj lis artiju.
Majka gleda onaj lis artiju,
kako njega majka na vrat uzela,
pa vikala odže i adžije, 80
te ga odneše da ga zakopaju,
pa ga odneše kroz Potur maalu,
tu je čula Fata ponošena,
pa jupita onu staru majku:
„Čuješ li me, moja stara majko, 85
što mi kuka jedna kukavica,
bez zemana, oko Mitrovdaia”.
Tad gu majka njojzi odgovara:
„To ne kuka ona kukavica,
no tu plače Mustafina majka, 90
jučer ga je majka oženila,
a noćas gu junak poginuja,
pa ga nosu da ga zakopaju,
tu mu plače ona stara majka".
Pa potrča Fata ponošena, 95
te uzela svilenu maramu,
te izlegla ona u sokaka,
te susrela odže i adžije:
„Stante, kaže, odže i adžije,
da ja vidim Sokolić Mustafu, 100
tvrdu besu mi smo uvezali!"
Pa stadoše odže i adžije,
pa mu priđe Fata ponošena,
pa ga pokri sa svoju maramu,
i mu nađe ono ostro nojče, 105
te saš njega bili ga poneli.
Tade bila Fata govorila:
„Amaneta, odže i adžije,
obojica u jedan grob da ne turite!
Pa udara svoje kletvo srce, 110
i samo sebe bila je ubola,
u sokaka dušom je izdanula.
Pa odneše odže i adžije,
pa odneše Sokolić Mustafu,
i kod groba tamo ostaviše, 115
te se oni natrag povratiše,
te uzeše Fatu ponošenu,
pa odneše da gu zakopaju,
da gi turu obojicu u jedan grob.
Majka kuka, opet ne ostavlja, 120
no su Fatu bili zakopali,
zakopali otud preko puta.
Na Mustafin grob je bilo izniklo
izniklo je cveće karanfile,
a na Fatin grob je bilo izniklo, 125
izniklo je cveće trandafilje,
pa se gore oni zagrlili.
Kad to vide Mustafina majka,
ona kučka opet nedraguje,
kad se ona bila pobolela, 130
amanet je bila ostavila:
„Kad da umrem, da me zakopate,
na sred puta meću obojicu!"
Pa gu, kaže, i nju zakopaše,
na sred puta, meću obojicu, 135
pa na nju je bila iznikla,
izniknula ona šipkovina,
te gi gore bila razdvoila,
ne gi kučka raat ostavila,
niti žive, niti, kaže mrtve. 140
Pa kad idu Turci na adžistvo,
svakad oni tem putem proodu,
šipkovinu iz koren skubeju,
al se ona opet podnovava.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
