Smrt Mijata hajduka
0001 Procviliše sarajski trgovci
0002 Uz koljeno cara čestitoga:
0003 »O naš care, mili gospodare,
0004 Mi ti više živjet ne možemo
0005 Od zuluma Mijata hajduka:
0006 Razli bale, is’ječe trgovce,
0007 Odnese nam na kaure novce.«
0008 Odgovara care gospodare:
0009 »A što ću vam, draga djeco moja:
0010 Nametnite namet na vilajet,
0011 Na Cetinu, na vodicu hladnu!«
0012 Svu je svoju sazivao vojsku,
0013 Pa im veli care gospodare:
0014 »Bi l’ se koji junak nahodio,
0015 Da uhvati Mijata hajduka,
0016 Oli glavu, ol dovesti živa?
0017 Dat ću njemu devet kesa blaga,
0018 I dat ću mu siniju od zlata,
0019 Na kojoj je devet zlatnih čaša,
0020 Iz njih pije devet delibaša;
0021 Pri kojoj se vidi večerati,
0022 I trideset konja potkovati
0023 U po noći kao i u podne!«
0024 U svoj vojsci nitko se ne nađe,
0025 Al se nađe crni Arapine.
0026 Car mu daje trideset Turaka,
0027 Da on traži Mijata hajduka.
0028 Koga srita, za Mijata pita.
0029 Ali ga je mjera mamjerila
0030 Baš na dvore Bobovca Ilije.
0031 Njega pita crni Arapine:
0032 »Tebi bora, Bobovče Ilija,
0033 Izdaj kuma Mijata hajduka,
0034 Na po ćemo pod’jeliti blago.«
0035 Kad to čuo Bobovac Ilija,
0036 Knjigu piše Mijatu hajduku:
0037 »Dođi k meni, moj premili kume.
0038 Skoro mi se porodilo čedo,
0039 Pa ćeš meni ti za kuma biti.
0040 Ti ne vodi druga nijednoga,
0041 Neg’ sestrića malog Marijana!«
0042 Kad je Mijat knjigu proučio,
0043 Od veselja u nebesa đipa.
0044 Gledao ga Sava od Posavja,
0045 Gledao ga, pa mu besjedio:
0046 »Otkle knjiga, harambaša Mijo?«
0047 Odgovara Mijat harambaša:
0048 »Evo knjige moga mila kuma,
0049 Moga kuma Bobovca Ilije,
0050 Da mu se je porodilo čedo;
0051 Da ne vodim druga nijednoga
0052 Neg’ sestrića malog Marijana.«
0053 Besjedi mu Sava od Posavja:
0054 »Nemoj ići, harambaša Mijo,
0055 Pr’jevara je, vjera ti je moja.
0056 Ako hoćeš baš ti junak ići,
0057 Ne vodi nam malen Marijana!«
0058 Za to Mijat haje i ne haje,
0059 Sedla konja, pa brzo odlazi.
0060 Sobom vodi malen Marijana.
0061 Kad je došo u dvore Bobovca,
0062 Govori mu ljuba Bobovčeva:
0063 »Bježi, kume, pokise ti sedlo!«
0064 Odgovara Mijat harambaša:
0065 »Bona kumo, sad je vedro bilo.«
0066 Al se bio zamislio Mijo.
0067 Opet mu je kuma besjedila:
0068 »Crna čavka oko kuće l’jeće,
0069 Pozobat će b’jelicu pšenicu.«
0070 Progovara Bobovac Ilija:
0071 »Čuo jesam, moj premili kume,
0072 Da mi tebe ne može ubiti
0073 Kositrovo ni olovo teško,
0074 Nego srebro i to neprovano.«
0075 Odgovara harambaša Mijo:
0076 »Tko je reko, to ti slago nije.«
0077 Kad to čuo crni Arapine,
0078 S’ sebe para trideset putaca,
0079 Svakom drugu on po jedno daje,
0080 A sebi je jedno ostavio.
0081 Al besjedi Mijate hajduče:
0082 »O moj kume, Bobovče Ilija,
0083 Kakova je vika oko dvora?«
0084 Odgovara Bobovac Ilija:
0085 »To igraju Doljanke djevojke,
0086 One idu, da mi tebe vide,
0087 I te tvoje velike ječerme,
0088 I tvojega malen Marijana.«
0089 Na pendžer je Mijo pogledao,
0090 Pogodi ga crni Arapine
0091 U zlo mjesto, u čelo junačko.
0092 Mrtav Mijo crnoj zemlji pade,
0093 A na letu reče Marijanu:
0094 »Marijane, drago d’jete moje
0095 Pazi sebe, ne osvećuj mene!«
0096 Turci vežu malog Marijana,
0097 Al dozivlje Mijatova vila,
0098 Dozivlje mu Tomu iz Tomića:
0099 »Na noge se, Toma iz Tomića,
0100 Poginu ti Mijat harambaša,
0101 Savezan je malen Marijane!«
0102 Toma skače na noge junačke,
0103 Sakupio nekoliko druga.
0104 Kad su bili kroz goru zelenu,
0105 U gori su curu nalazili,
0106 Malu curu Maru Hrabrovića.
0107 Besjedi joj Toma iz Tomića:
0108 »Tebi bora, Hrabrovića Mare,
0109 Kako bi mi Turke uhvatili?«
0110 Ona im je govorila mlada:
0111 »Hod’te sa mnom, kud ja gonim ovce,
0112 Stat’ će bleka janjac’ i ovaca,
0113 Lako ćete uhvatit Arapa.«
0114 Kad su došli dvoru Bobovčevu,
0115 Isjekoše, nitko ne uteče.
0116 Oprostiše malen Marijana,
0117 I još htješe pogubiti kumu,
0118 Al ne dade malen Marijane.
