Smrt Alije

0001 E pošeta jedno momče mlado,
0002 momče mlado od Janjoša grada,
0003 ono šeta uz Janjoša grada,
0004 uz Janjoša, niz Janjoša grada,
0005 a dok dođe pred bijelu kulu
0006 baš pred dvore od Janjoša kralja
0007 te on kralju muštuluke daje:
0008 "Muštuluk ti, od Janjoša kralju!
0009 Evo četa od Janjoša dođe
0010 i dovede drugu četu malu,
0011 i u četu Bojičić Alija
0012 koji ni je mlogo jada zad’o
0013 i Janjoša nama poharao,
0014 eto sjede na vrata od grada."
0015 A kad čuo do Janjoša kralju,
0016 koliko mu milo ne bivaše,
0017 e pominje stare jade kralju,
0018 e mu kaže Bojičić Aliju,
0019 dijete je kralju zamlatnuo,
0020 udari ga rukom uz obraza;
0021 koliko ga udario lahko,
0022 na troje mu obraz opučio,
0023 izbio mu tri bijela zuba,
0024 a četiri s mjesta pošenuo.
0025 Ode ono čedo kukajući,
0026 ono pođe k ostaraloj majci,
0027 a kada ga majka ugledala,
0028 ona drugo čedo opravila,
0029 ono čedo pošetalo ludo,
0030 uz Janjoša, niz Janjoša grada,
0031 dok došeta pred bijelu kulu,
0032 baš pred dvore od Janjoša kralja
0033 te on kralju muštuluke daje:
0034 "Muštuluk ti, od Janjoša kralju!
0035 Evo četa od Janjoša dođe
0036 i dovede drugu četu malu,
0037 drugu četu sedam Udbinjanah,
0038 u tu četu Bojičić Alija
0039 koji ni je mlogo dao jada
0040 i nama je Janjoš poharao."
0041 To kad čuo kralju od Janjoša,
0042 on išeta na vrata od grada,
0043 a na ramo ćurak prigrnuo
0044 te on četu od Janjoša nađe
0045 i š njom bila druga četa mala,
0046 e kod njih je dolazio kralje
0047 pak je njima riječ besjedio:
0048 "A tako vi, sedam Udbinjanah!
0049 Tko je ođe Bojičić Alija?"
0050 Družina se sočit ne oćahu (izdati),
0051 no gledaše jedan na drugoga,
0052 na to skoči Bojićić Alija,
0053 a kralju je riječ besjedio:
0054 "A tako mi, od Janjoša kralju!
0055 Jeste ovo Bojićić Alija
0056 ovo jeste, već drugoga nejma."
0057 Pa mu kralje riječ besjeđaše:
0058 "Kopiljane, Bojićić Alija!
0059 Kamo mene do moj mio babo,
0060 kamo li mi ostarala majka?
0061 Ta kamo mi vjerenica ljuba,
0062 kamo li mi dva posopka sina?"
0063 Al’ mu Ale pravo kaživaše:
0064 "A tako mi, od Janjoša kralju,
0065 što me pitaš za staroga baba,
0066 baba sam ti, kralju, izgubio
0067 na sam kami više Biograda;
0068 što me pitaš za ’staralu majku,
0069 majku sam ti proda u Latine,
0070 a od nje me ništa došlo nije,
0071 do me došla jedna čaša s vinom;
0072 ljto me pitaš za tvoju ljubovcu,
0073 sva družina makul učiniše
0074 te je daše mene starješinstvo,
0075 eno mi je sade za ljubovcu;
0076 što l’ me pitaš za tvoje sinove,
0077 oba sam ih, kralju poturčio,
0078 eno sade sjede na doganje (dućane)."
0079 Još ga kralje i pitati šćaše,
0080 ma ga jadan slušat ne mogaše,
0081 pa zaiska sablju Alijinu
0082 dade mu je četa od Janjoša,
0083 sabljom mahnu, posječe mu glavu,
0084 pa sve sedam izgubio redom,
0085 pa otide doma na dvorove.