Смрт Алије

0001 Е пошета једно момче младо,
0002 момче младо од Јањоша града,
0003 оно шета уз Јањоша града,
0004 уз Јањоша, низ Јањоша града,
0005 а док дође пред бијелу кулу
0006 баш пред дворе од Јањоша краља
0007 те он краљу муштулуке даје:
0008 "Муштулук ти, од Јањоша краљу!
0009 Ево чета од Јањоша дође
0010 и доведе другу чету малу,
0011 и у чету Бојичић Алија
0012 који ни је млого јада зад’о
0013 и Јањоша нама похарао,
0014 ето сједе на врата од града."
0015 А кад чуо до Јањоша краљу,
0016 колико му мило не биваше,
0017 е помиње старе јаде краљу,
0018 е му каже Бојичић Алију,
0019 дијете је краљу замлатнуо,
0020 удари га руком уз образа;
0021 колико га ударио лахко,
0022 на троје му образ опучио,
0023 избио му три бијела зуба,
0024 а четири с мјеста пошенуо.
0025 Оде оно чедо кукајући,
0026 оно пође к остаралој мајци,
0027 а када га мајка угледала,
0028 она друго чедо оправила,
0029 оно чедо пошетало лудо,
0030 уз Јањоша, низ Јањоша града,
0031 док дошета пред бијелу кулу,
0032 баш пред дворе од Јањоша краља
0033 те он краљу муштулуке даје:
0034 "Муштулук ти, од Јањоша краљу!
0035 Ево чета од Јањоша дође
0036 и доведе другу чету малу,
0037 другу чету седам Удбињанах,
0038 у ту чету Бојичић Алија
0039 који ни је млого дао јада
0040 и нама је Јањош похарао."
0041 То кад чуо краљу од Јањоша,
0042 он ишета на врата од града,
0043 а на рамо ћурак пригрнуо
0044 те он чету од Јањоша нађе
0045 и ш њом била друга чета мала,
0046 е код њих је долазио краље
0047 пак је њима ријеч бесједио:
0048 "А тако ви, седам Удбињанах!
0049 Тко је ође Бојичић Алија?"
0050 Дружина се сочит не оћаху (издати),
0051 но гледаше један на другога,
0052 на то скочи Бојићић Алија,
0053 а краљу је ријеч бесједио:
0054 "А тако ми, од Јањоша краљу!
0055 Јесте ово Бојићић Алија
0056 ово јесте, већ другога нејма."
0057 Па му краље ријеч бесјеђаше:
0058 "Копиљане, Бојићић Алија!
0059 Камо мене до мој мио бабо,
0060 камо ли ми остарала мајка?
0061 Та камо ми вјереница љуба,
0062 камо ли ми два посопка сина?"
0063 Ал’ му Але право каживаше:
0064 "А тако ми, од Јањоша краљу,
0065 што ме питаш за старога баба,
0066 баба сам ти, краљу, изгубио
0067 на сам ками више Биограда;
0068 што ме питаш за ’старалу мајку,
0069 мајку сам ти прода у Латине,
0070 а од ње ме ништа дошло није,
0071 до ме дошла једна чаша с вином;
0072 љто ме питаш за твоју љубовцу,
0073 сва дружина макул учинише
0074 те је даше мене старјешинство,
0075 ено ми је саде за љубовцу;
0076 што л’ ме питаш за твоје синове,
0077 оба сам их, краљу потурчио,
0078 ено саде сједе на догање (дућане)."
0079 Још га краље и питати шћаше,
0080 ма га јадан слушат не могаше,
0081 па заиска сабљу Алијину
0082 даде му је чета од Јањоша,
0083 сабљом махну, посјече му главу,
0084 па све седам изгубио редом,
0085 па отиде дома на дворове.