Smilj je brala Smiljana devojka,
smilj bereći goru zalutala,
pa naluta do trijes ajduka.
Kad naluta do trijes ajduka,
sluze roni, belo lice topi, 5
perčin skube te na zemlju frlja.
Pa govori Smiljana devojka:
„Čuješ mene, ajdučki vojvodo,
oćeš mene za bratstvo da primiš,
da izvedeš na Ajdučke vode, 10
e da bi se ja sama setila
otkuda sam jadna nastupila?“
Vojvoda je za bratstvo primija,
odvede gu na Ajdučke vode.
Pa se izmi Smiljana devojka. 15
Ja kakva je bela i crvena!
Pa govori ajdučki vojvoda:
„Da sam znaja, Smiljana devojko,
ja ne bi ti za bratstvo primija,
nego bi te za ljubu uzeja!“ 20
Napomena
U prošlosti je važila za „travarsku pesmu“. Pevale su je devojke i mlade žene kad su u gori brale cveće.
Pevači i kazivači
Reference
Izvor
Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 209.
