Smilj Smiljana po goricu brala,
smilj ubrala, pa je zalutala.
Nalutala Jovu čobanina,
nalutala, pa mu govorila:
„’Ajde Jovo, ’ajde čobanine, 5
’ajde Jovo, mene brat da budeš,
da m’ izvedeš iz goru zelenu!"
Stade Jova Bogu brat da ’u bude,
povede ju kroz goru zelenu,
na kraj goru, do bistra kladenca. 10
Tuj Smiljana vodu se napila,
tage Jova Smiljane govori:
„Boga tebe, Smiljano devojko!
Kad si znala ge si lepa bila,
zašto si me tako bratimila? 15
Boga tebe, Smiljano devojko!
Ja ću tvoje lice sag da ljubim!"
