Smiljanić Ilija i Ajka Tankošić
Mili bože čuda velikoga
Od onoga Osman Tankošića!
U Osmana liepe djevojke
Po imenu Ajke Tankošića!
Mlada Ajka velika narasla. 5
Osman teži, da udade Ajku
Za vezira Ljutić kapitana.
Mudra Ajka po gradu se šeće,
Tr se njojzi za turčina neće.
Čula je za Smiljanić Iliju? 10
Sve je misli na jednu smislila,
Ona ide u biele dvore,
Tr uzimlje šestopero zlata
I udara sebe po obrazu.
Iz obraza krvcu je pušćala, 15
S krvcom Ili knjigu napisala,
O Ilija na glasu delija,
Čula jesam i ljudi mi kažu,
Da si takav na glasu delija
Da si dika zadarskih junaka! 20
O Ilija izkaži se sada,
Ali sada, ali već nikada!
O Ilija sudi moju muku,
Izbavi me iz dušmanskih ruku.
Sve dan po dan Ili knjiga dođe. 25
Kad Ilija knjigu zadobio,
Knjigu štije a na nju se smije,
Misli, misli Smiljanić Ilija
Sve je misli na jednu smislio
Tr on ode u kotare ravne, 30
Đe junaci rujno piju vino,
Vino piju o svačem divane.
On nalazi dva junaka mlada
I dvadeset i dva kapitana,
Među njima Pere Mrkonjiću. 35
Vino piše jedne volje biše.
I tako se Zadru primicaše.
Sam Ilija jedne volje bio.
Niti pio, niti govorio.
Pita njega Pere Mrkonjiću: 40
Pobratime Smiljanić Ilija,
Što se jesi brate raztužio?
Gdje ti jesi mlađan obrčio,
A niesi jošte oženio?
Eno imam do tri seje mlade, 45
Biraj Ile, koju tebi drago.
Nato Ile ništa i nehaje,
Tr se vati rukom u džepove,
Pa izvadi trideset dukata,
Na vam braćo trideset dukata, 50
Jijte pijte i tješite majku,
Dok dovedem plemenitu Ajku.
On se skoči na noge lagane,
Pa on ode k bielu dvoru svomu,
I zazivlje svoju staru majku: 55
O starice stara moja majko
Iznesi mi babino odielo,
U komu je babo četovao,
Četovao i hajdukovao,
Po Kosovu razgonio turke. 60
Izvedi mi dobroga dorina
Svega majka s zuzom pokvasila,
Ko da ga je kiša pokosila
Bogom brate Smiljanić Ilija.
I sini ga svetiem Ivanom: 65
Nehod tamo moj sine jedini,
Ludo oćeš izgubiti glavu.
Turci su ti babu pogubili.
Ile muči, ništa neodluči.
On oblači babino odielo, 70
Na se meće divan kabanicu,
I na njoj je do tristo putaca,
Koje košta do tristo dukata.
Pripasuje britku sablju svoju,
Na kojoj je zmija izrezena. 75
Ovisoko glavu odignuo,
Dragi kamen u zubima drži,
Da se vidi Ili putovati
U po noći kano i u podne.
Nešto reče Smiljanić Ilija 80
Nešto reče a dorin mu kleče,
Pa se dori o sedalce baci,
Pak on ode preko polja ravna
Kano zviezda preko neba sjajan,
U dobro je doba dolazio. 85
Kad su Turci proroku klanjali,
I djevojke u kolu igrale.
Al u kolu Ajka Tankošića.
Mili bože liepe li djevojke!
Dva obraza, ka rnma đulaja. 90
Biser zubi, usta su malena,
Ko da su joj dukatom krojena.
Dvi očice, biesne badamice,
Obrvice s mora pijavice.
Vati s' Ile do Tankošić Ajke, 95
Sve je pita i za ruke štipa:
O Ajkulo draga dušo moja,
Ja sam glavom Smiljanić Ilija.
Došao sam po tebe djevojku.
Oćeš poći samnom u kotare? 100
Govori mu Tankošića Ajka;
O Ilija na glasu delija
Nebi danas Ile utekao
Da ti imaš krila sokolova
Od onoga Ljutić Kapitana. 105
Stiga bi te Ljutić kapitane.
Ile muči ništa neodluči.
Jedan aga dođe Ilu spitat
Odklen jesi neznana delijo?
Odklen jesi od koga li grada. 110
Kuda si se junak podigao?
Mudar Ile izdaleka s' kaže,
Daj onoga dužde mletačkoga,
Da je proša preko vode Save,
Da je tamo zagleda djevojku. 115
Drugi aga pođe Ilu pitat:
Odklen jesi neznana delijo?
Odklen jesi od koga li grada?
Kudaj si se junak podigao?
Mudar Ile izdaleka s' kaže, 120
Da je onog dužde mletačkoga,
Da je proša preko vode Save,
Da je tamo zagleda djevojku,
Da ju poša izprositi za se,
Treti aga izpituje Ilu: 125
Ta ti niesi neznana delija,
Neg si glavom Smiljanić Ilija.
Tri puta sam bio u kotaru,
Najviš si mi kujo dodijao.
Neš otići ni odnieti glave, 130
Nit odvesti plemenitog dore.
Kad Ilija glase razačuo,
On popade Ajku poprieko,
Pa je meće za se na dorina.
Tri puta ju opasuje pasom, 135
A četvrti od sablje kajasom,
Da je nebi vjetar oborio,
Da mu nebi sreće prelomio.
Ile ode preko polja ravna
Kano zviezda preko neba sjajna. 140
Al se Ajka Tankošić obazre.
Za njim trči busija turaka,
Iz busije junak se otega.
Al govori Ajka Tankošićka:
Dragi brate Smiljanić Ilija! 145
Sada ćemo izgubiti glavu.
Eto jaše Tankošić Osmane,
I za njime busija turaka.
Knjim dopade Tankošić Osmane
Ma na svojoj suroj bedeviji. 150
Al govori Smiljanić Ilija:
Draga dušo Ajkuno djevojko
Jel ti žao pogubiti babu,
Da ja njega sad pogubim mlada?
Ajka muči, ništa neodluči. 155
Šaru Ile sa ramena svali,
Šaru svali od oka opali,
Tr Osmana s bedevije svali.
U dobro ga mjesto pogodio
Među oči gdje s' obrve slažu. 160
Ile skoči sa svojeg dorina,
Tr uhvati šaru bedeviju,
Na nju meće plemenitu Ajku,
Pa odoše kroz goricu crnu.
Utekoše janjičarom turkom, 165
Zdravo Ile kući dohodio,
I s Ajkunom porod porodio
Nikada je nije prekorio.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
