Smiljanić
0001 Vino pije Smiljanić-Ilija,
0002 služi mu ga seka Anđelija,
0003 kada li se napojiše vina,
0004 ali veli seka Anđelija:
0005 "O moj brate, Smiljanić Ilija!
0006 Je li testir riječ govoriti?"
0007 Ilija je seki besjedio:
0008 "A jes’ testir, a da zašto nije?"
0009 Tade njemu seka progovara:
0010 "Al’ se ženi, al’ mene udaji!"
0011 Ilija je seki govorio:
0012 "A ču li me, moja mila seko!
0013 T s’ udaji đe je tebe drago,
0014 ja obidoh zemlje i gradove,
0015 nać’ za mene ne mogoh đevojke,
0016 đe ja nađoh za mene đevojke,
0017 tu ne nađoh za se prijatelja,
0018 đe li nađoh za me prijatelja,
0019 tu ne nađoh za sebe đevojke."
0020 Anđuša je bratu besjedila:
0021 "O moj brate, Cviljanić Ilija!
0022 Ja ti znadem prikladnu Turkinju
0023 u Udbinu u tursku krajinu,
0024 mila kada starca Limanage
0025 da je takve u Udbinu nejma,
0026 ni je ima u kršne Kotare.
0027 No napiši list knjige bijele,
0028 a pošlji je u Udbinu grada,
0029 baš na ruke Limanagi starcu,
0030 nek izvede kadundžiku mladu,
0031 nek izvede na Zečevo ravno,
0032 ti odovud seku Anđeliju,
0033 ko dobije igru i mejdana,
0034 ko dobije - neka vodi dvije."
0035 To ujede Iliju sramota,
0036 pa mi piše list knjige bijele,
0037 pošalje je u Udbinju gradu
0038 a na ruke Limanagi starcu:
0039 "Čuješ mene, Limanaga starče!
0040 Jesam čuo đe kažuju ljudi
0041 da ti imaš kadundžiku mladu,
0042 ljepote joj u krajinu nejma,
0043 no izvedi mladu kadundžiku,
0044 izvedi je na Zečevo ravno,
0045 ja ć’ odovud seku Anđeliju,
0046 ko dobije igru i megdana,
0047 ko dobije - neka vodi dvije."
0048 Kad Limanu sitna knjiga dođe
0049 i kad viđe što mu knjiga piše,
0050 knjigu gleda, suze prolijeva,
0051 opazi ga s pendžera kaduna
0052 pak Limanu bila besjedila.
0053 "Što je tebi, dragi gospodaru,
0054 kakva ti je tolika nevolja,
0055 te ti suze liješ niz obraze?
0056 O’ šta ti je knjiga dopanula?
0057 Ali ti je knjiga od megdana,
0058 ali ti je knjiga od divana?"
0059 Limanaga kadi besjedio:
0060 "Bog t’ ubio, moja mila kado!
0061 Bolje b’ bilo da si mi slijepa,
0062 no e si mi divna i lijepa.
0063 Evo mi je knjiga dopanula
0064 od viteza Smiljanić-Ilije
0065 da ja vodim, mila kado, tebe,
0066 da te vodim na Zečevo ravno,
0067 on će dovest seku Anđeliju,
0068 da igramo igru i mejdana,
0069 ko dobije - neka vodi dvije,
0070 a ja jesam jadan ostarao,
0071 ostario, igre ostavio."
0072 Kad to začu mlađahna kaduna,
0073 Limanagi starcu besjedila.
0074 "Ako si se prepanuo, starče!
0075 Daj ti meni svijetlo oruže,
0076 daj oruže, a naj ti veredžu!"
0077 Ta Limana ujede sramota,
0078 pak uljeze u podrume donje
0079 te izvede dva najbolja konja,
0080 jednog sebi, a drugoga kadi,
0081 osedla ih i opusatje ih,
0082 pak na dobre konje usjedoše
0083 i odoše gorom i planinom,
0084 dok dođoše na Zečevo ranvo,
0085 al’ Ilija prijed izišao
0086 i bijeli čador razapeo,
0087 pod šatora pije vino hladno,
0088 služi mu ga seka Anđelija,
0089 još besjedi Smiljanić Ilija:
0090 "Hod’, limane da pijemo vino!"
0091 Iliji je Liman besjedio:
0092 Bog t’ ubio, Cmiljanić-Ilija!
0093 Ja sam ima u Udbinju vina,
0094 no ti ne daš s mirom piti vino,
0095 no ustani da ga dijelimo!"
0096 Tade skoči Smiljanić-Ilija,
0097 sastaše se dva dobri junaka,
0098 tek se staše, pak se udariše,
0099 ćordama se udarili bili
0100 dok su obje ćorde salomili,
0101 okrnjke im u travu turili,
0102 pa potegli koplja ubojita
0103 i kopjam’ se silno udarili
0104 dok i kopja bili salomili
0105 bacili im u travu okrnjke
0106 pa trgoše perne buzdovane
0107 stadoše se njima udarati
0108 dok im bili pera salomili
0109 u travu ih bačili zelenu
0110 čapaše se za grla bijela,
0111 nosiše se tamo i ovamo,
0112 nosiše se ljetnji dan do podne,
0113 dok obadva pjene popanule,
0114 Limanagu popale bijele,
0115 a Iliju b’jele i krvave.
0116 Stade Liman navijat Ilijom,
0117 ali reče Cmiljanić-Ilija:
0118 "Đe si moja seko Anđelija?
0119 Pomozi mi danas u nevolji,
0120 al’ pomozi mene, al’ Turčinu!"
0121 Nu da vidiš seke Anđelije,
0122 kad dovati okrnjak od ćorde,
0123 do brata se bila dogonila,
0124 okrnjčinom brata udarila,
0125 po srijedi po svilenu pasu,
0126 preseče mu pasa svilenoga,
0127 e ma živa ne dovati mesa.
0128 To kad viđe bula kadundžika,
0129 uze drugi okrnjak od koplja,
0130 probola je svoga gospodara.
0131 Liman pade u zelenu travu,
0132 Liman pade, Smiljanić dopade,
0133 te mu dobru okinuo galvu.
0134 Kad se natrag obrnu Ilija,
0135 ali bježi seka Anđelija,
0136 za njome se napušti kaduna,
0137 Anđeliju mlada uvatila,
0138 dovede je Cmiljanić-Iliji.
0139 No da vidiš Smiljanić-Ilije,
0140 ka’ je seku na muke metnuo,
0141 jedne muke, salomio ruke,
0142 druge muke, proreza joj dojke
0143 a proz dojke promolio ruke,
0144 ostavi je na sred druma puta
0145 da je gleda ko gođ tuda prođe
0146 kakva fala od brata sestrici
0147 koja hoće da izbugi brata.
0148 Pak s’ Ilija otole podiže
0149 i uzede mlađanu kadunku,
0150 vratio se zdravo i veselo,
0151 kako doš’o na svoje dvorove,
0152 brže zove i popa i kuma,
0153 pokrstio kadundžiku mladu,
0154 pokrsti je i privjenča za se,
0155 dotle bila lijepa Mejrema,
0156 a potole rišćanka Ružica
0157 i divan mu porod narodila,
0158 dvije šćeri, a četiri sina,
0159 da snašice ne zastaju zave,
0160 da se dva zla u dom ne sastaju.
