Смиљанић

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Смиљанић

0001 Вино пије Смиљанић-Илија,
0002 служи му га сека Анђелија,
0003 када ли се напојише вина,
0004 али вели сека Анђелија:
0005 "О мој брате, Смиљанић Илија!
0006 Је ли тестир ријеч говорити?"
0007 Илија је секи бесједио:
0008 "А јес’ тестир, а да зашто није?"
0009 Таде њему сека проговара:
0010 "Ал’ се жени, ал’ мене удаји!"
0011 Илија је секи говорио:
0012 "А чу ли ме, моја мила секо!
0013 Т с’ удаји ђе је тебе драго,
0014 ја обидох земље и градове,
0015 наћ’ за мене не могох ђевојке,
0016 ђе ја нађох за мене ђевојке,
0017 ту не нађох за се пријатеља,
0018 ђе ли нађох за ме пријатеља,
0019 ту не нађох за себе ђевојке."
0020 Анђуша је брату бесједила:
0021 "О мој брате, Цвиљанић Илија!
0022 Ја ти знадем прикладну Туркињу
0023 у Удбину у турску крајину,
0024 мила када старца Лиманаге
0025 да је такве у Удбину нејма,
0026 ни је има у кршне Котаре.
0027 Но напиши лист књиге бијеле,
0028 а пошљи је у Удбину града,
0029 баш на руке Лиманаги старцу,
0030 нек изведе кадунџику младу,
0031 нек изведе на Зечево равно,
0032 ти одовуд секу Анђелију,
0033 ко добије игру и мејдана,
0034 ко добије - нека води двије."
0035 То уједе Илију срамота,
0036 па ми пише лист књиге бијеле,
0037 пошаље је у Удбињу граду
0038 а на руке Лиманаги старцу:
0039 "Чујеш мене, Лиманага старче!
0040 Јесам чуо ђе кажују људи
0041 да ти имаш кадунџику младу,
0042 љепоте јој у крајину нејма,
0043 но изведи младу кадунџику,
0044 изведи је на Зечево равно,
0045 ја ћ’ одовуд секу Анђелију,
0046 ко добије игру и мегдана,
0047 ко добије - нека води двије."
0048 Кад Лиману ситна књига дође
0049 и кад виђе што му књига пише,
0050 књигу гледа, сузе пролијева,
0051 опази га с пенџера кадуна
0052 пак Лиману била бесједила.
0053 "Што је теби, драги господару,
0054 каква ти је толика невоља,
0055 те ти сузе лијеш низ образе?
0056 О’ шта ти је књига допанула?
0057 Али ти је књига од мегдана,
0058 али ти је књига од дивана?"
0059 Лиманага кади бесједио:
0060 "Бог т’ убио, моја мила кадо!
0061 Боље б’ било да си ми слијепа,
0062 но е си ми дивна и лијепа.
0063 Ево ми је књига допанула
0064 од витеза Смиљанић-Илије
0065 да ја водим, мила кадо, тебе,
0066 да те водим на Зечево равно,
0067 он ће довест секу Анђелију,
0068 да играмо игру и мејдана,
0069 ко добије - нека води двије,
0070 а ја јесам јадан остарао,
0071 остарио, игре оставио."
0072 Кад то зачу млађахна кадуна,
0073 Лиманаги старцу бесједила.
0074 "Ако си се препануо, старче!
0075 Дај ти мени свијетло оруже,
0076 дај оруже, а нај ти вереџу!"
0077 Та Лимана уједе срамота,
0078 пак уљезе у подруме доње
0079 те изведе два најбоља коња,
0080 једног себи, а другога кади,
0081 оседла их и опусатје их,
0082 пак на добре коње усједоше
0083 и одоше гором и планином,
0084 док дођоше на Зечево ранво,
0085 ал’ Илија пријед изишао
0086 и бијели чадор разапео,
0087 под шатора пије вино хладно,
0088 служи му га сека Анђелија,
0089 још бесједи Смиљанић Илија:
0090 "Ход’, лимане да пијемо вино!"
0091 Илији је Лиман бесједио:
0092 Бог т’ убио, Цмиљанић-Илија!
0093 Ја сам има у Удбињу вина,
0094 но ти не даш с миром пити вино,
0095 но устани да га дијелимо!"
0096 Таде скочи Смиљанић-Илија,
0097 састаше се два добри јунака,
0098 тек се сташе, пак се ударише,
0099 ћордама се ударили били
0100 док су обје ћорде саломили,
0101 окрњке им у траву турили,
0102 па потегли копља убојита
0103 и копјам’ се силно ударили
0104 док и копја били саломили
0105 бацили им у траву окрњке
0106 па тргоше перне буздоване
0107 стадоше се њима ударати
0108 док им били пера саломили
0109 у траву их бачили зелену
0110 чапаше се за грла бијела,
0111 носише се тамо и овамо,
0112 носише се љетњи дан до подне,
0113 док обадва пјене попануле,
0114 Лиманагу попале бијеле,
0115 а Илију б’јеле и крваве.
0116 Стаде Лиман навијат Илијом,
0117 али рече Цмиљанић-Илија:
0118 "Ђе си моја секо Анђелија?
0119 Помози ми данас у невољи,
0120 ал’ помози мене, ал’ Турчину!"
0121 Ну да видиш секе Анђелије,
0122 кад довати окрњак од ћорде,
0123 до брата се била догонила,
0124 окрњчином брата ударила,
0125 по сриједи по свилену пасу,
0126 пресече му паса свиленога,
0127 е ма жива не довати меса.
0128 То кад виђе була кадунџика,
0129 узе други окрњак од копља,
0130 пробола је свога господара.
0131 Лиман паде у зелену траву,
0132 Лиман паде, Смиљанић допаде,
0133 те му добру окинуо галву.
0134 Кад се натраг обрну Илија,
0135 али бјежи сека Анђелија,
0136 за њоме се напушти кадуна,
0137 Анђелију млада уватила,
0138 доведе је Цмиљанић-Илији.
0139 Но да видиш Смиљанић-Илије,
0140 ка’ је секу на муке метнуо,
0141 једне муке, саломио руке,
0142 друге муке, прореза јој дојке
0143 а проз дојке промолио руке,
0144 остави је на сред друма пута
0145 да је гледа ко гођ туда прође
0146 каква фала од брата сестрици
0147 која хоће да избуги брата.
0148 Пак с’ Илија отоле подиже
0149 и узеде млађану кадунку,
0150 вратио се здраво и весело,
0151 како дош’о на своје дворове,
0152 брже зове и попа и кума,
0153 покрстио кадунџику младу,
0154 покрсти је и привјенча за се,
0155 дотле била лијепа Мејрема,
0156 а потоле ришћанка Ружица
0157 и диван му пород народила,
0158 двије шћери, а четири сина,
0159 да снашице не застају заве,
0160 да се два зла у дом не састају.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]