Smilje brala Smiljana devojka,
smilje brala, pa je zalutala,
nalutala Jovu čobanina,
pa je njega bogom bratimila:
„Bogom brate, Jovo čobanine, 5
izvedi me iz gore zelene,
odvedi me na vodu studenu
da s' umijem i da se napijem."
Jova joj je za brastvo primio;
izvede je iz gore zelene, 10
odvede je na vodu studenu.
Kad se umi Smiljana devojka,
kad se umi i vodice napi,
sinu lice kano jarko sunce
Kad to vide Jova čobanine, 15
ovako je njojzi govorio:
„Bog t' ubio, Smiljana devojko,
da sam znao da si tako lepa,
ja bih tebe za ljubu uzeo!“
Kad to začu Smiljana devojka 20
grunuše joj suze iz očiju,
te studeni kamen pokapaše,
iz kamena guja izmilela,
u nedarca Jovi umilela.
Pišti Jova, do boga se čuje: 25
„Bog t' ubio, zmijo prisojkinjo!
Ge ćeš, zmijo, leto letovati,
a ge li ćeš zimu zimovati?
Ge ćeš, zmijo, porod povijati?"
Iz nedara zmija odgovara: 30
„U nedrima leto letovaću,
u pojasu zimu zimovati,
rusom kosom porod povijati!"
