Смиље брала Смиљана девојка,
смиље брала, па је залутала,
налутала Јову чобанина,
па је њега богом братимила:
„Богом брате, Јово чобанине, 5
изведи ме из горе зелене,
одведи ме на воду студену
да с' умијем и да се напијем."
Јова јој је за браство примио;
изведе је из горе зелене, 10
одведе је на воду студену.
Кад се уми Смиљана девојка,
кад се уми и водице напи,
сину лице кано јарко сунце
Кад то виде Јова чобанине, 15
овако је њојзи говорио:
„Бог т' убио, Смиљана девојко,
да сам знао да си тако лепа,
ја бих тебе за љубу узео!“
Кад то зачу Смиљана девојка 20
грунуше јој сузе из очију,
те студени камен покапаше,
из камена гуја измилела,
у недарца Јови умилела.
Пишти Јова, до бога се чује: 25
„Бог т' убио, змијо присојкињо!
Ге ћеш, змијо, лето летовати,
а ге ли ћеш зиму зимовати?
Ге ћеш, змијо, пород повијати?"
Из недара змија одговара: 30
„У недрима лето летоваћу,
у појасу зиму зимовати,
русом косом пород повијати!"
