Slovo žeđi
| Slovo žeđi Pisac: Rastko Petrović |
Mojim prijateljima, hipnistima
Braćo moja, drumovi su naši beskrajni;
Natovarena su velika kola seljačka,
Kola velika, pa škripe otegnuto između šuma:
Spazih ih. Ko na grudi ljubljene
Zažudim da spustim glavu. Moja je glava tračka;
Velika su kola zaškripala seljačka.
Na točak. Neka točak smrvi me, kad krene,
Svojom velikom ljubavlju za putovanjem
Neka smrvi me. Drumovi su naši beskrajni,
Gore su tako tihe, plandišta tako široka,
Svih puteva za mene ljubav je preduboka,
Svi vele: dođi, dođi, trpljivi ljubavniče,
Zaškripala su velika kola selačka!
Kad lokomotiva odjuri srce mi se bedno steže,
Železne pruge za njom spajaju se u poljubac i beže;
I srce mi se steže, usamljenost mosta je duboka,
Prohujala lokomotiva, zaškripala kola seljačka.
Izvor[uredi]
|