Slavuj i ruža
| Slavuj i ruža (1868) Pisac: Aleksandar V. Popović |
Na grančici pokraj ruže
Peva slavuj, tica mala,
Peva jade, što mu ljubav dala;
A glasi mu ’vako tuže:
„Sa tebe sam setan, ružo,
Sa tebe me tište jadi,
S tebe će mi da ugine
Život ovaj, život mladi!
Jad me tišti, jer te ljubim
Više luga zelenoga;
A ti si mi tako hladna,
K’o da nemaš srca svoga.
Od zorice pa do mraka
Vijem tebi pesme, ružo,
Najslađe ti pesme vijem,
Ne bih li te kren’o, dušo!
Al’ ti ružo, dilber cvete,
Ništ’ ne zboriš, samo ćutiš;
Il’ ne možeš ili nećeš,
Da mi kažeš, da mi rečeš
Da l’me mrziš? il’ me ljubiš?“
Tako jada slavuj mali,
Pasmu vije, pa uzda’nu,
A s uzdahom iz oka mu
Jedna mutna suza kanu.
Kanu suza, skotrlja se
U nedarca ruže mirne,
U nedrima mutna suza
Malo srce sad dodirne.
Suza mutna puna jada;
Svojih jada otrovima
Užegla je, otrovala
Malo srce u nedrima.
Tužno spušta ruža glavu,
Uzdahnula — uvenula,
A pored nje tica s grane
Posrnula — izdahnula.
Izvor[uredi]
1868. Vila. Godina četvrta, str. 254.
|