Sklopih oči
| Sklopih oči... Pisac: Vladimir Vasić |
Sklopih oči...
Sklopih oči, utajah se,
Zamirisa tamjan sveti,
Divan tamjan, Srb za njega
Poginuće i umreti.
Ječi polje, mač se sija,
Mač plameni iz korica,
A tamjan se nebu penje,
Puška mu je kad'jonica.
Oštar handžar oštro seče,
K'o što munja nebo para, —
Srb se bije, da dobije
Što propade za Lazara.
Mrak se hvata... brat do brata
Grli brata oko vrata,
Zagrljeni, poljubljeni,
Vrelom krvcom opijeni,
Na dušmanske čete lete,
Obilića krvcu da osvete.
Krvca teče, vruća, vrela,
Od handžara uzavrela...
Tekla krvca, u do pala,
U dolu je posustala,
Pa je stala, pa gledala
Gde se srca razdragala;
Milo srcu, pa još bojak bije,
Pa još novu krvcu lije...
Srb se bije, da svoje dobije.
Dršće mesec, o zlu sluti;
Na srcu mu teška strava
Od tog boja od krvava.
A Kosovo starom pesmom
Ponekada tek zaječi,
K'o da Srba starom pesmom
Zove, rane da mu leči...
Srb poleti, handžar sijne...
Ta tako se za rod gine!
Handžar sevne, krdžalinka plane,
A mesec uzda'ne.
Kano ruka Obilića,
Kano jato sokolića,
Seče, vija, leti jato,
Sve u krvi okupato,
Leti tamo onom grobu
Gde o raju Murat sneva,
Pa da jednom, jednom samo klikne:
"To je ruka Miloševa!..."
Jošte handžar ljuti seva,
Još se mrka krvca leva,
Još družina meku krvcu gazi,
Hoće krunu da nagazi...
Dršće mesec... ta drhtati mora,
Jer se braća bratski zovu:
"Složno brale da kajemo
Svetu krvcu Lazarovu!"
Drhće mesec, u grobnicu gledi,
U grob gledi, pa sve više bledi...
Skotrlja se, pade nasred mora, —
Kliče Srbin: "Gledaj, zora, zora!"
*
Šušnu lišće, sijnu sunce,
A slavujak tek zapeva...
Probudih se... Gde si, srećo,
Da se java tako sneva!...
U Berlinu
Napomena[uredi]
Objavljeno u časopisu "Danica", 1862, str. 413-414.
Izvori[uredi]
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 53-54.
|