Skenderbeg/35
4.
SKENDERBEG, pređašnji
SKENDERBEG: Čestiti care, želeo si da se sa mnom sastaneš, i ja dođoh da ti želju ispunim.
MURAT: Šta ti je savest govorila, kad si se meni približavao?
SKENDERBEG: Moja je savest mirna.
MURAT: Nije ti ništa tajno govorila: danas ću stati pred licem moga blagodetelja, koji me je od detinjstva negovao, ljubovlju i dostojanstvima osipao, pa najposle i rođenu mi kćer svoju davao za suprugu? Kako sam mu sva ova dobra vratio?
SKENDERBEG: Care Murate, između blagodejanja opet je razlika.
MURAT: Pravo kažeš, zašto sam ti mogao dati ¬ koru hleba; mogao sam te načiniti delijom, vojvodom i pašom, ako si zaslužio. Ali ja te nisam ni najmanje razlikovao od moga Mehmeda, ja sam te učinio zetom u kući.
SKENDERBEG: I nisi mi više ništa učinio?
MURAT: Ti ćeš znati. Bolje treba da pamti onaj kom je što učinjeno, nego koji je učinio.
SKENDERBEG: I pamtim, vere mi. Albanija je stojala mirno i zadovoljno i uživala ona oskudna blaga, koja joj je nebo i priroda zemlje davala. Ti dođe, nasilni gost, i otadžbinu našu popali i popleni, što si mogao, i najposle oca mi prinudi, te se svoje dece liši i tebi u zalogu, mira radi, preda. Kako si ispunio ugovor? Potrovao si mi braću.
MURAT: Da sva blagodejanja na tebe jednoga izlijem.
SKENDERBEG: Žalosna blagodejanja! Oduzeo si mi što je najmilije svakomu čoveku, nametnuo si mi veru tuđu, mome rodu, meni samom neprirodnu; ugušio si mi svaku iskru ljubovi k rodu i otečestvu mome, zaslepljavajući mladića sujetnim dostojanstvima, a ujedno korist imajući što sam se za tebe protiv mojih jednovernika kao lav borio i krv njinu prolivao.
MURAT: Borio si se, istinu govoriš, i ako ti niko ne uzneveruje, posvedočiće ti Janko od Sibinja. S kakvim obrazom možeš junacima u obraz pogledati kad ti se s čela ne može izbrisati da si izdajica? Nisi li izdao?
SKENDERBEG: Jesam, care.
MURAT: Vidiš. I koji je taj junak od poštenja, koji bi se ponosio, što je izdajica i nevera?
SKENDERBEG: Sad je vreme da ti i ja koju reknem. Izdajstvo je gadna stvar, i pljuni u oči svakom, koji izdaje brata, rodbinu, svoje otečestvo, svoje prijatelje, svoga komšiju. Ali su mene hajduci uhvatili, na silu uzeli zakletvu, i posle poveli da dalje haramo: jesam li pošteniji, ako ih izneverim?
MURAT: Ja nisam hajduk.
SKENDERBEG: Po imenu nisi, ali po delu jesi, kao i svaki osvojitelj, koji tuđa prava gazi. Ti si moje otečestvo u sužanjstvo bacio, upotrebljavao si k tome hitrost i lukavstvo, kako si mogao, istrebia si mi braću da Albanija ne može otvoriti oči, najposle udavio si mi oca, da nam i poslednja iskra nadežde iščezne. To je tebi sve slobodno bilo; niko ne naziva nepoštenjem, nego ti još daju ime veštoga vojvode i bistroumnog cara; a meni da nije slobodna upotrebiti sredstva, da te raslabim i ono povratim što si mi oteo? U stanju obrane, sve je dozvoljeno.
MURAT: Obrana je bila dok je rat trajao; ta je sad prestala.
SKENDERBEG: Jošte ja gledam moj komad u tvojoj ruci, koji mi je Bog darovao; jošte vidim u ropstvu moju sestru, moju mater, moju rodbinu, koje mučiš i daviš; znaš li kako sam sestru našao? Kod tvoga paše, gde se bori s nasiljem. Moja rođena sestra, i da me nije Bog u to isto vreme doneo, ko bi je izbavio? I ti hoćeš da gledam to kao milost od tebe, da pazim na zakletvu, kad ti i zakletvu i obraz pred mojim očima tlačiš? I ja da ne tražim sredstva da ih izbavim? Da meni nije slobodno upotrebiti ono isto što si ti upotrebio? Ti znaš kako sam vrelu smolu bacao iz grada, kad ste ga otimati hteli. Delo je strašno, ali ne može drukčije da bude. Idi u tvoju zemlju, pa ako dođem i učinim ti obidu, pljuni mi u oči.
MURAT: Osim prava, koja ti u tvojoj glavi nosiš, ima još jedno pravo, koje ljudi uopšte uvažavaju i moraju uvažavati, jer je kod sviju domaće. Koliko ima. država na svetu u kojoj se i sada narodi nalaze, koji su bili od postanja sveta? Nego ovu istu Albaniju, koju ti sad tako braniš, osvojili su može biti tvoji prapraoci od drugih, mirne one narode ili istrebili, ili prisilili da se u njih preliju. Ovo se pravo u svetu zove: pravo mača, i to je pravo moje u Albaniji.
SKENDERBEG: Lepi razlozi prava, dostojni da ih svi prime. Samo ne znam kako bi govorio da se nekako mi u Aziju preselimo i počnemo činiti kao i ti?
MURAT: Poslušaj; zasad ti sreća služi, i uspeo si oružjem, bar u toliko da te moja sila nije progutala. No hoće li tako uvek biti, sam rasudi.
SKENDERBEG: Kad ne uzbudnemo mogli više, zakopani ćemo biti bar u našoj zemlji.
MURAT: I sam priznati moraš da si mi kriv. Prisilio si velikog ćehaju da ti ferman napiše, izvarao si sve gradove, utamanio tolike ljude; no ja ću ti za sve ovo oprostiti, ako mi se predaš.
SKENDERBEG: Šta, care, da ti se predam? Vidim da ti nisam posinak, kad me ne poznaješ.
MURAT: Ja se neću ništa u zemlji mešati. Zapovedaćeš ti; ne tražim, ni da mi plaćaš što. Samo. neka se zove da je moja i neka janičari čuvaju kapije gradske.
SKENDERBEG: O, care, to može onda biti kad na mom grobu trava izraste. Teškao si se otoič poradi neverstva, a ovamo hoćeš da izneverim moj rođeni. narod.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|