Skenderbeg/23

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

1
◄   7 Dejstvo četvrto 2   ►

DEJSTVO ČETVRTO

(Polje pod Krojom. U rastojanju vidi se jedna čest grada, koja na brežuljku leži)
 
1.

MURAT sedi duboko zamišljen, spustivši glavu na ruku; podalje stoje MEHMED i SABELjA sa strahopoštovanjem i ćute.
SABELjA (tiho): Zašto mu ne progovoriš štogod, Mehmed-beže?
MEHMED (tako isto): Njegova ljutina ne poznaje granice.
SABELjA: U licu je sasvim opao.
MEHMED: Treći je dan kako nije oči sklopio.
MURAT (lupi se rukom po kolenu): Ne, ovo se podneti ne može; sramota će me umoriti.
MEHMED (opet tiho): Vidiš ti kako se muči?
SABELjA: Ja bih mu opet progovorio štogod.
MURAT (baci pogled na njih): Veselite se mojim mukama!?
MEHMED: Slatki oče!
MURAT: Umukni! Da si sin, ti bi bio na zidovima Kroje, a ne bi mi piljio u zube.
MEHMED: Ti si video šta smo mi činili.
MURAT: Šta ste učinili? Čuvate Kroju da je ko ne ukrade, a ne znate gde su joj kapije. Ti ćeš biti osvojitelj sveta? Kukavica, verujem, ali čestit i valjan car nikada.
MEHMED (uvređen): Uzmi mač, pa me probodi, al' me kukavicom nemoj nazivati. Koliko smo navaljivali, udarali, borili se, mučili? Zapovedi, ako možeš, da poletimo u nebo.
MURAT: Pod Krojom da sahrani Murat slavu svoju? Ne, tako mi Boga, makar se od sto pedeset hiljada toliko grobova načinilo. Ja se bez pobede kući ne vraćam. Ja, pokoritelj, feta, ovde posramljen da budem? Pređe me isecite na komađe, pa dajte psima da me pojedu.
MEHMED: Mi, hvala Bogu, još nismo poraženi!
MURAT: I žene nisu pokorene, kad ližu povesmo, a neprijatelj gleda, pa se smeje vici njinoj. (Smeje se gorko). Pošao sam na Albaniju, pa ne umem da osvojim Kroju. Alal vam vera, junaci! — (Prestane, pa jedanput digne glavu). Ja sam porazio Madžare kao grom, satr'o Srblje do korena, osvojio predele Bugarske, užas bio buntovnicima u Aziji, i sad da me hajduci slomiju, moj rob da se sa mnom titra koga sam smatrao kao blato na nogama!
MEHMED: Naša je sila golema; da svu ovu vojsku ištetimo, opet ćemo ih slomiti.
MURAT: Ja neću ništa da izgubim; hoću da dobijem, da smoždim, koji mi na putu stoji. Godinama sam ja ime feta i krvavim znojem stekao, hoću kao pokoritelj i da umrem.
MEHMED: Evo nam Mustaf-paše, može biti da nam povoljne glasove donosi.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 164 godine.