Sinoč projdo proz Plovdina grada
i provedo Plovdinku devojću,
plava beše pa me milo beše,
ali mi ju druđi preoteše.
Ne me žalba što ju preoteše, 5
već me žalba što me okumiše,
men kumiše, brata deveriše,
a bratanče, mlado barjatarče.
Kumica mi tijo govorila:
— Venčaj kume, al nemoj da klneš. 10
— Ja ne klnem, samo srce klne:
do nedelju kumova kumica,
a u drugu mlada udovica,
a do treću moja suđenica.
