Senjanin Ivan i Kovačina Ramo

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Senjanin Ivan i Kovačina Ramo

0001 Vino pije trideset Senjana
0002 Nasred Senja na zelenu lodžu,
0003 Među njima Ivan kapetane.
0004 Odoše se hvaliti Senjani,
0005 Koji junak dobar za mejdana,
0006 U koga je ponajljepša ljuba,
0007 I najbolje svijetlo oružje.
0008 Onda veli Ivan kapetanu:
0009 ”Sade nema boljega junaka
0010 ”Ni u naše Senje i Kotare
0011 ”A od mene Ivan-kapetana,
0012 ”Niti ljepše ljube za junakom
0013 ”A od moje dilber Anđelije,
0014 ”Ni boljega konja u junaka
0015 ”Kao moga dora od mejdana,
0016 ”Niti ima boljega oružja
0017 ”Kao moje puške dževerdara. ”
0018 Besjedi mu Gavran arambaša:
0019 ”O Ivane, senjski kapetane,
0020 ”Ne hvali se, ne osramoti se,
0021 ”A ja znadem boljega junaka
0022 ”A Turčina u tursku Udbinu
0023 ”Po imenu Kovačinu Rama.
0024 ”Bolji Ramo od teb’ na mejdanu,
0025 ”Više Turčin dobio mejdana,
0026 ”I ljepša mu bijela kaduna
0027 ”Nego tvoja dilber Anđelija,
0028 ”Bolji mu je đogat od dorina,
0029 ”I bolja mu džidžajli šešana
0030 ”Nego tvoja puška dževerdaru.
0031 ”Ne hvali se, ne osramoti se,
0032 ”Jer će začut’ Kovačina Ramo,
0033 ”Pozvaće te Ramo na mejdana;
0034 ”Pa će tvoju pogubiti glavu.
0035 ”Baš ako si tako presilio,
0036 ”A ti zovi Rama na mejdana. ”
0037 Kad to začu Ivan kapetane,
0038 To Ivanu vrlo mučno bilo,
0039 Malo manje nego mrtva glava,
0040 Pa dovati divit i hartiju,
0041 Sitnu knjigu po koljenu piše,
0042 Pa je šalje u tursku Udbinu
0043 A Turčinu Kovačini Ramu.
0044 U knjizi mu vako besjeđaše:
0045 ”O Turčine, Kovačina Ramo,
0046 ”Ja sam čuo i kažu mi ljudi,
0047 ”Da si dobar junak za mejdana,
0048 ”Da te boljeg u Udbini nema,
0049 ”A i mene ne kude Senjani,
0050 ”No povedi bijelu kadunu,
0051 ”Ja ću moju dilber Anđeliju,
0052 ”Ajde Ramo na Dugu Poljanu,
0053 ”Da junački mejdan dijelimo,
0054 ”Ko dobije na dugu mejdanu,
0055 ”Neka vodi žene obadvije,
0056 ”Neka mu i, čestite mu bile. ”
0057 Kad Turčinu sitna knjiga dođe,
0058 I viđeo što mu knjiga piše,
0059 Odista se Ramo zakario,
0060 A o jadu svome zabavio,
0061 Pa veliki ćurak prigrnuo,
0062 A veliki čibuk zapalio,
0063 Pa eto ga niz tursku Udbinu,
0064 Đeno age sjede u Udbini.
0065 Kad je bio na mejdan-čaršiju,
0066 Tu susrete svog milog sestrića,
0067 A sestrića Tanković-Osmana,
0068 Pa mu turski selam nazivaše,
0069 A Osman mu bolje prifatio,
0070 Pa je Ramu vako besjedio:
0071 ”Airala, moj daidža Ramo,
0072 ”Ko je tebe zakario, dajo,
0073 ”O svome se jadu zabavio! ”
0074 Onda Ramo stade besjediti,
0075 I Osmanu redom kazivati,
0076 Sve mu kaže što je i kako je,
0077 Đe ga Ivan na mejdan saziva.
0078 A Osman mu vako govoraše:
0079 ”O moj dajko, Kovačina Ramo,
0080 ”Ti ako ćeš mene poslušati,
0081 ”Ti se vrati na bijelu kulu,
0082 ”Pa ti Vlau sitnu knjigu piši,
0083 ”Šta će vama žene na mejdanu,
0084 ”Kad u ženi uzdanice nema,
0085 ”Ni od volje niti od nevolje,
0086 ”No u knjizi ovako govori:
0087 ”Nek ostavi dilber Anđeliju,
0088 ”Ti ne vodi bulu na mejdana,
0089 ”Neka Vlaše u Kotare bira,
0090 ”U Kotare i u Senje njino,
0091 ”Neka bira tri-četiri druga,
0092 ”A ti biraj u našu Udbinu,
0093 ”O dajidža, koje tebe drago,
0094 ”Ja ću prvo u zapleće poći. ”
0095 Kad to Ramo sasluša Osmana,
0096 On se vrati na bijelu kulu,
0097 Sjede Ramo, sitnu knjigu piše,
0098 Pa je šalje Ivan-kapetanu:
0099 ”O Ivane, vlaški kapetane,
0100 ”Šta će žene nama na mejdanu,
0101 ”Kad u ženi uzdanice nema,
0102 ”Ni od volje niti od nevolje,
0103 ”No ti biraj u Senju vašemu,
0104 ”Izaberi tri-četiri druga,
0105 ”Ajde, Vlau, na duga mejdana,
0106 ”U poljanu polju širokome;
0107 ”Ja ću birat’ tri –četiri druga. ”
0108 Knjigu posla, sakupi družinu,
0109 Eto prvog Tanković-Osmana,
0110 A drugoga buljubašu Muja,
0111 I trećega od Orašca Tala.
0112 Ode Turčin polju i poljani,
0113 I povede sva tri svoja druga.
0114 Kad Ivanu sitna knjiga dođe,
0115 Te viđeo šta mu knjiga kaže,
0116 Ivan bira tri dobra junaka,
0117 Eto prvog Gavran-arambašu,
0118 A drugoga Mandušića Vuka,
0119 I trćega Cmiljanić-Iliju.
0120 Otale se Ivan podigao,
0121 Pravo idu polju Zečastome.
0122 Kad u polju Srbi dolaziše,
0123 Ama prije Turci izlazili,
0124 Razapeli bijela čadora.
0125 Često gleda Kovačina Ramo,
0126 Dok ugleda Ivan-kapetana,
0127 Pa zapita od Orašca Tala:
0128 ”Ko je ono na konju dorinu? ”
0129 A Tale mu pravo kazivaše:
0130 ”Ono ti je Ivan kapetane,
0131 ”Ti ćeš sa njim mejdan dijeliti. ”
0132 Opet Ramo Talu progovara:
0133 ”Ko je ono na konju putalju,
0134 ”A što sablju u visine tura,
0135 ”U bijele dočekuje ruke?
0136 A Tale mu po istini kaže:
0137 ”Ono ti je Vuče Mandušiću,
0138 ”Žešće guje u Kaura nema,
0139 ”Ja ću sa njim mejdan dijeliti. ”
0140 Opet Ramo gleda na Senjane:
0141 ”Ko je ono, od Orašca Tale,
0142 ”Na kobilu vitku bedeviju?
0143 Tale kaže: ”ono je Ilija
0144 ”Od Kotara serdar za mejdana,
0145 ”Sa njim Mujo mejdan dijeliće. ”
0146 ”Ko je ono, od Orašca Tale,
0147 ”Na zekanu konju od mejdana,
0148 ”Bojno koplje pod oblake tura,
0149 ”U bijele dočekuje ruke?
0150 A veli mu od Orašca Tale:
0151 ”Ono ti je Gavran-arambaša,
0152 ”Onakoga u sve Senje nema,
0153 ”Sa njim Osman mejdan dijeliće. ”
0154 To rekoše, Senjani stigoše,
0155 Razapeše bijela čadora,
0156 Pa sjedoše te se odmoriše,
0157 I ladne se vode napojiše.
0158 Al’ ne sjedi Ivan kapetanu,
0159 No na bakvu istjera dorina,
0160 Rama zove na mejdan junački.
0161 Ramo uze svojega kulaša,
0162 Na Ivina konja nagonjaše.
0163 A da ti je tada pogledati,
0164 Kako Ivan obigraje Rama,
0165 Odista ga pogubiti ćaše,
0166 Ama Mujo iza glasa viče:
0167 ”Udri, Ramo, otpale ti ruke!
0168 ”A što si se ufatio, Ramo,
0169 ”Da je Mujo đe je sada Ramo,
0170 ”Davno bi mu pogubio glavu. ”
0171 Kad to začu Kovačina Ramo,
0172 Dok mu sablja iz sagrije sinu,
0173 Na Ivanu poletjela glava,
0174 Ugrabi mu glavu i dorina.
0175 A da vidiš Cmiljanić-Ilije,
0176 Ugrabi mu pušku dževerdara,
0177 Pa ga nosi sebi pod šatora.
0178 Kada Turci to čudo viđaše,
0179 Od radosti igrati stadoše.
0180 Tada Tale posjede zekana,
0181 Pa na bakvu konja izgonjaše,
0182 Grlom viče od Orašca Tale:
0183 ”Odi, Vuče, meni na mejdana. ”
0184 Vuče skoči od zemlje na noge,
0185 Pa na bakvu istjera putalja.
0186 Opet Turci viku učiniše
0187 Na Turčina od Orašca Tala:
0188 ”Udri, Tale, opale ti ruke! ”
0189 Dok mu sablja iz sagrije sinu,
0190 A na Vuku poletjela glava.
0191 Ugrabi mu glavu i putalja,
0192 Pa ga vodi bijelu čadoru,
0193 A još Turci više uskriliše.
0194 Pa da vidiš Tanković-Osmana,
0195 Osman viče grlom bijelijem
0196 Po imenu Gavran-arambašu:
0197 ”Kurve sine, Gavran-arambaša,
0198 ”Odi mene na mejdan junački,
0199 ”Evo ima tri godine dana,
0200 ”Kako si mi zarobio ljubu,
0201 ”Čiju ljubu za života ljubiš? ”
0202 A veli mu Gavran-arambaša:
0203 ”Čiju dosle, toga i od sele. ”
0204 Pa na bakvu konje istjeraše,
0205 Naglijem se’ sabljam udariše.
0206 Stoji piska britkije sabalja;
0207 Odma britke sablje salomiše,
0208 Od dobrije konja odsjedoše,
0209 Za bela se grla ufatiše,
0210 Pa se nose po zelenoj travi.
0211 A da vidiš Gavran-barjaktara,
0212 Viđe junak da će izginuti,
0213 Pa je srcu svome odoljeo,
0214 S Turčinom je o zemlju udrio,
0215 Pa ga kolje zubom bijelijem.
0216 Kad to viđe buljubaša Mujo,
0217 Mujo trže sablju od mejdana,
0218 Na Gavrana juriš učinio,
0219 Odista ga pogubiti ćaše,
0220 A ne dade Cmiljanić Ilija,
0221 No Ivova uze dževerdara,
0222 Pa ga puškom od obraza gađa,
0223 Posred pasa da ne daje glasa,
0224 Pade Mujo u travu na glavu.
0225 A kad viđe Kovačina Ramo,
0226 Ramo žali svog mila sestrića,
0227 A na ime Tanković-Osmana,
0228 Pa mu sablju iz sagrije sinu,
0229 I Gavrana pogubiti ćaše,
0230 Al’ mu ne da Cmiljanić Ilija,
0231 No dovati džidžajli šišanu,
0232 Pa na Rama nišan sastavio,
0233 Zemlji pade, pušci vatru dade,
0234 Puče puška, pogodila Rama,
0235 Pade Ramo na zelenu londžu,
0236 A dopade Cmiljanić Ilija,
0237 Obojici pogubio glave.
0238 Kad to viđe od Orašca Tale,
0239 Pleća dade, a bježati stade,
0240 Kami majci da bi utekao!
0241 Dotle serdar pušku napunio,
0242 Pa ga puškom dževerdara gađa,
0243 Na pleći mu ćurak oštetio,
0244 A na prsi toke prolomio,
0245 Tale pade, a serdar dopade,
0246 Pa mu pasju posiječe glavu.
0247 Dok Ilija malo zadocnio,
0248 Dotle Gavran pogubi Osmana.
0249 Od Turaka niko ne uteče,
0250 Ni da kaže kako im je bilo.
0251 A da vidiš Cmiljanić-Ilije
0252 I sokola Gavran-arambaše,
0253 Ukopaše senjska kapetana,
0254 I sokola Vuka Mandušića,
0255 A groblje im divno narediše,
0256 I glavama Turskim nakitiše.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.