Сењанин Иван и Ковачина Рамо

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Сењанин Иван и Ковачина Рамо

0001 Вино пије тридесет Сењана
0002 Насред Сења на зелену лоџу,
0003 Међу њима Иван капетане.
0004 Одоше се хвалити Сењани,
0005 Који јунак добар за мејдана,
0006 У кога је понајљепша љуба,
0007 И најбоље свијетло оружје.
0008 Онда вели Иван капетану:
0009 ”Саде нема бољега јунака
0010 ”Ни у наше Сење и Котаре
0011 ”А од мене Иван-капетана,
0012 ”Нити љепше љубе за јунаком
0013 ”А од моје дилбер Анђелије,
0014 ”Ни бољега коња у јунака
0015 ”Као мога дора од мејдана,
0016 ”Нити има бољега оружја
0017 ”Као моје пушке џевердара. ”
0018 Бесједи му Гавран арамбаша:
0019 ”О Иване, сењски капетане,
0020 ”Не хвали се, не осрамоти се,
0021 ”А ја знадем бољега јунака
0022 ”А Турчина у турску Удбину
0023 ”По имену Ковачину Рама.
0024 ”Бољи Рамо од теб’ на мејдану,
0025 ”Више Турчин добио мејдана,
0026 ”И љепша му бијела кадуна
0027 ”Него твоја дилбер Анђелија,
0028 ”Бољи му је ђогат од дорина,
0029 ”И боља му џиџајли шешана
0030 ”Него твоја пушка џевердару.
0031 ”Не хвали се, не осрамоти се,
0032 ”Јер ће зачут’ Ковачина Рамо,
0033 ”Позваће те Рамо на мејдана;
0034 ”Па ће твоју погубити главу.
0035 ”Баш ако си тако пресилио,
0036 ”А ти зови Рама на мејдана. ”
0037 Кад то зачу Иван капетане,
0038 То Ивану врло мучно било,
0039 Мало мање него мртва глава,
0040 Па довати дивит и хартију,
0041 Ситну књигу по кољену пише,
0042 Па је шаље у турску Удбину
0043 А Турчину Ковачини Раму.
0044 У књизи му вако бесјеђаше:
0045 ”О Турчине, Ковачина Рамо,
0046 ”Ја сам чуо и кажу ми људи,
0047 ”Да си добар јунак за мејдана,
0048 ”Да те бољег у Удбини нема,
0049 ”А и мене не куде Сењани,
0050 ”Но поведи бијелу кадуну,
0051 ”Ја ћу моју дилбер Анђелију,
0052 ”Ајде Рамо на Дугу Пољану,
0053 ”Да јуначки мејдан дијелимо,
0054 ”Ко добије на дугу мејдану,
0055 ”Нека води жене обадвије,
0056 ”Нека му и, честите му биле. ”
0057 Кад Турчину ситна књига дође,
0058 И виђео што му књига пише,
0059 Одиста се Рамо закарио,
0060 А о јаду своме забавио,
0061 Па велики ћурак пригрнуо,
0062 А велики чибук запалио,
0063 Па ето га низ турску Удбину,
0064 Ђено аге сједе у Удбини.
0065 Кад је био на мејдан-чаршију,
0066 Ту сусрете свог милог сестрића,
0067 А сестрића Танковић-Османа,
0068 Па му турски селам називаше,
0069 А Осман му боље прифатио,
0070 Па је Раму вако бесједио:
0071 ”Аирала, мој даиџа Рамо,
0072 ”Ко је тебе закарио, дајо,
0073 ”О своме се јаду забавио! ”
0074 Онда Рамо стаде бесједити,
0075 И Осману редом казивати,
0076 Све му каже што је и како је,
0077 Ђе га Иван на мејдан сазива.
0078 А Осман му вако говораше:
0079 ”О мој дајко, Ковачина Рамо,
0080 ”Ти ако ћеш мене послушати,
0081 ”Ти се врати на бијелу кулу,
0082 ”Па ти Влау ситну књигу пиши,
0083 ”Шта ће вама жене на мејдану,
0084 ”Кад у жени узданице нема,
0085 ”Ни од воље нити од невоље,
0086 ”Но у књизи овако говори:
0087 ”Нек остави дилбер Анђелију,
0088 ”Ти не води булу на мејдана,
0089 ”Нека Влаше у Котаре бира,
0090 ”У Котаре и у Сење њино,
0091 ”Нека бира три-четири друга,
0092 ”А ти бирај у нашу Удбину,
0093 ”О дајиџа, које тебе драго,
0094 ”Ја ћу прво у заплеће поћи. ”
0095 Кад то Рамо саслуша Османа,
0096 Он се врати на бијелу кулу,
0097 Сједе Рамо, ситну књигу пише,
0098 Па је шаље Иван-капетану:
0099 ”О Иване, влашки капетане,
0100 ”Шта ће жене нама на мејдану,
0101 ”Кад у жени узданице нема,
0102 ”Ни од воље нити од невоље,
0103 ”Но ти бирај у Сењу вашему,
0104 ”Изабери три-четири друга,
0105 ”Ајде, Влау, на дуга мејдана,
0106 ”У пољану пољу широкоме;
0107 ”Ја ћу бират’ три –четири друга. ”
0108 Књигу посла, сакупи дружину,
0109 Ето првог Танковић-Османа,
0110 А другога буљубашу Муја,
0111 И трећега од Орашца Тала.
0112 Оде Турчин пољу и пољани,
0113 И поведе сва три своја друга.
0114 Кад Ивану ситна књига дође,
0115 Те виђео шта му књига каже,
0116 Иван бира три добра јунака,
0117 Ето првог Гавран-арамбашу,
0118 А другога Мандушића Вука,
0119 И трћега Цмиљанић-Илију.
0120 Отале се Иван подигао,
0121 Право иду пољу Зечастоме.
0122 Кад у пољу Срби долазише,
0123 Ама прије Турци излазили,
0124 Разапели бијела чадора.
0125 Често гледа Ковачина Рамо,
0126 Док угледа Иван-капетана,
0127 Па запита од Орашца Тала:
0128 ”Ко је оно на коњу дорину? ”
0129 А Тале му право казиваше:
0130 ”Оно ти је Иван капетане,
0131 ”Ти ћеш са њим мејдан дијелити. ”
0132 Опет Рамо Талу проговара:
0133 ”Ко је оно на коњу путаљу,
0134 ”А што сабљу у висине тура,
0135 ”У бијеле дочекује руке?
0136 А Тале му по истини каже:
0137 ”Оно ти је Вуче Мандушићу,
0138 ”Жешће гује у Каура нема,
0139 ”Ја ћу са њим мејдан дијелити. ”
0140 Опет Рамо гледа на Сењане:
0141 ”Ко је оно, од Орашца Тале,
0142 ”На кобилу витку бедевију?
0143 Тале каже: ”оно је Илија
0144 ”Од Котара сердар за мејдана,
0145 ”Са њим Мујо мејдан дијелиће. ”
0146 ”Ко је оно, од Орашца Тале,
0147 ”На зекану коњу од мејдана,
0148 ”Бојно копље под облаке тура,
0149 ”У бијеле дочекује руке?
0150 А вели му од Орашца Тале:
0151 ”Оно ти је Гавран-арамбаша,
0152 ”Онакога у све Сење нема,
0153 ”Са њим Осман мејдан дијелиће. ”
0154 То рекоше, Сењани стигоше,
0155 Разапеше бијела чадора,
0156 Па сједоше те се одморише,
0157 И ладне се воде напојише.
0158 Ал’ не сједи Иван капетану,
0159 Но на бакву истјера дорина,
0160 Рама зове на мејдан јуначки.
0161 Рамо узе својега кулаша,
0162 На Ивина коња нагоњаше.
0163 А да ти је тада погледати,
0164 Како Иван обиграје Рама,
0165 Одиста га погубити ћаше,
0166 Ама Мујо иза гласа виче:
0167 ”Удри, Рамо, отпале ти руке!
0168 ”А што си се уфатио, Рамо,
0169 ”Да је Мујо ђе је сада Рамо,
0170 ”Давно би му погубио главу. ”
0171 Кад то зачу Ковачина Рамо,
0172 Док му сабља из сагрије сину,
0173 На Ивану полетјела глава,
0174 Уграби му главу и дорина.
0175 А да видиш Цмиљанић-Илије,
0176 Уграби му пушку џевердара,
0177 Па га носи себи под шатора.
0178 Када Турци то чудо виђаше,
0179 Од радости играти стадоше.
0180 Тада Тале посједе зекана,
0181 Па на бакву коња изгоњаше,
0182 Грлом виче од Орашца Тале:
0183 ”Оди, Вуче, мени на мејдана. ”
0184 Вуче скочи од земље на ноге,
0185 Па на бакву истјера путаља.
0186 Опет Турци вику учинише
0187 На Турчина од Орашца Тала:
0188 ”Удри, Тале, опале ти руке! ”
0189 Док му сабља из сагрије сину,
0190 А на Вуку полетјела глава.
0191 Уграби му главу и путаља,
0192 Па га води бијелу чадору,
0193 А још Турци више ускрилише.
0194 Па да видиш Танковић-Османа,
0195 Осман виче грлом бијелијем
0196 По имену Гавран-арамбашу:
0197 ”Курве сине, Гавран-арамбаша,
0198 ”Оди мене на мејдан јуначки,
0199 ”Ево има три године дана,
0200 ”Како си ми заробио љубу,
0201 ”Чију љубу за живота љубиш? ”
0202 А вели му Гавран-арамбаша:
0203 ”Чију досле, тога и од селе. ”
0204 Па на бакву коње истјераше,
0205 Наглијем се’ сабљам ударише.
0206 Стоји писка бриткије сабаља;
0207 Одма бритке сабље саломише,
0208 Од добрије коња одсједоше,
0209 За бела се грла уфатише,
0210 Па се носе по зеленој трави.
0211 А да видиш Гавран-барјактара,
0212 Виђе јунак да ће изгинути,
0213 Па је срцу своме одољео,
0214 С Турчином је о земљу удрио,
0215 Па га коље зубом бијелијем.
0216 Кад то виђе буљубаша Мујо,
0217 Мујо трже сабљу од мејдана,
0218 На Гаврана јуриш учинио,
0219 Одиста га погубити ћаше,
0220 А не даде Цмиљанић Илија,
0221 Но Ивова узе џевердара,
0222 Па га пушком од образа гађа,
0223 Посред паса да не даје гласа,
0224 Паде Мујо у траву на главу.
0225 А кад виђе Ковачина Рамо,
0226 Рамо жали свог мила сестрића,
0227 А на име Танковић-Османа,
0228 Па му сабљу из сагрије сину,
0229 И Гаврана погубити ћаше,
0230 Ал’ му не да Цмиљанић Илија,
0231 Но довати џиџајли шишану,
0232 Па на Рама нишан саставио,
0233 Земљи паде, пушци ватру даде,
0234 Пуче пушка, погодила Рама,
0235 Паде Рамо на зелену лонџу,
0236 А допаде Цмиљанић Илија,
0237 Обојици погубио главе.
0238 Кад то виђе од Орашца Тале,
0239 Плећа даде, а бјежати стаде,
0240 Ками мајци да би утекао!
0241 Дотле сердар пушку напунио,
0242 Па га пушком џевердара гађа,
0243 На плећи му ћурак оштетио,
0244 А на прси токе проломио,
0245 Тале паде, а сердар допаде,
0246 Па му пасју посијече главу.
0247 Док Илија мало задоцнио,
0248 Дотле Гавран погуби Османа.
0249 Од Турака нико не утече,
0250 Ни да каже како им је било.
0251 А да видиш Цмиљанић-Илије
0252 И сокола Гавран-арамбаше,
0253 Укопаше сењска капетана,
0254 И сокола Вука Мандушића,
0255 А гробље им дивно наредише,
0256 И главама Турским накитише.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.