Seljanin Ivan
0001 Često Bosnom knjige prohodile,
0002 Nitko ne zna kuda knjige hode,
0003 Kuda hode i kome li gradu;
0004 Knjige ode Ivanovoj majki,
0005 Knjige šalje Ivan iz tavnice:
0006 „Izbavi me, mila stara majko,
0007 Teška mi je muka dodijala,
0008 U tavnici devet godin’ dana!
0009 Turci za me mnogo i ne ištu,
0010 Oni ištu ljubu i dorata
0011 U razmenu moje mudre glave.“
0012 Knjigu čita Ivanova majka,
0013 Knjigu čita, drugu natrag piše:
0014 „Ne dam, sine, ljubu nit’ dorata,
0015 Makar tebe nevidila majka!“
0016 Knjigu čita Ivan u tavnici:
0017 „Oj starice, moja mila majko,
0018 Ili su ti dvori opanuli,
0019 Ili ti je ruvo poveštalo,
0020 Ili ti je ponestalo blaga
0021 Il’ baš, mati, za men’ ne mariš,
0022 Kad meneka nećeš da iskupiš!
0023 Teška mi je muka dodijala,
0024 U tavnici devet godin’ dana,
0025 Ispod mene ladna voda teče,
0026 Po njoj plove zmije i gušteri,
0027 Te mi moje rane pogrđuju;
0028 Kosa mi je poda se stere,
0029 Polak sterem, polom se pokrivam;
0030 Brada mi je prsi pokrila,
0031 Nokti su mi zaorao bi s njima!“
0032 Knjigu čita Ivanova majka,
0033 Knjigu čita, grozne suze lije,
0034 I priziva ljubu Ivanovu:
0035 „Oj snašice, moja košutice,
0036 Hoćeš li me, snaho, poslušati
0037 Da uzjašiš pomamna dorata
0038 I da ideš Turkom u razmenu,
0039 Da zameniš Ivanovu glavu?“
0040 Al’ besedi Ivanova ljuba:
0041 „Oj starice, moja svekrvice,
0042 Ja ću jašit’ pomamna dorata,
0043 Pak ću otić’ Turkom u razmenu,
0044 Zameniću Ivanovu glavu!“
0045 Nit’ zorice nit’ bijela danka,
0046 Uranila Ivanova majka,
0047 Pak izvela iz potaje doru,
0048 Te osedla pomamna dorata.
0049 Kad je pošla Ivanova ljuba,
0050 Kad je pošla s Bogom putovati,
0051 Pak je stigla u gore zelene,
0052 Al’ pod njom je dorat posrnuo.
0053 Al’ besedi Ivanova ljuba:
0054 „Dura, doro, nogu slomio,
0055 I ja mlada s tebe vrat slomila!“
0056 Kad je stigla u Jeleč planinu,
0057 Ugledaše Turci Jelečani
0058 I javiše turskom car’ Muratu.
0059 Posla care dvanaest vezira
0060 Da uvate ljubu i dorata,
0061 Ali dorat ne da ni gledati,
0062 A kamoli Turkom uhfatiti.
0063 Al’ besedi Ivan iz tavnice:
0064 „Puštaj mene, care gospodine,
0065 Puštaj mene iz tavnice tavne,
0066 Rastavi me iz sinžira gvožđa
0067 Da ufatim ljubu i dorata!“
0068 Al’ besedi turski car Murate:
0069 „Ne budali, Seljanin-Ivane ─
0070 Da ja puštam tebe iz tavnice,
0071 Da t’ rastavim iz sinžira gvožđa
0072 Da uvatiš pomamna dorata,
0073 Tebe ni bi nit’ dogledale vile,
0074 Nekamoli Jelečani Turci!“
0075 Vataše ga dvanaest vezira ─
0076 Ne da im se dorat ni gledati,
0077 Nekamoli njima uhfatiti.
0078 Al’ besedi Seljanin Ivane:
0079 „Puštaj mene, care gospodine ─
0080 Ti postavi pašinu Turaka,
0081 Pa me puštaj, care, među Turke
0082 Da uvatim pomamna dorata!“
0083 Prevari se turski car Murate,
0084 Pa on pušta Iva među Turke,
0085 Rastavi ga iz sinžira gvožđa ─
0086 Ne da mu se dorat ni gledati,
0087 Nekamoli njemu uhfatiti.
0088 Al’ besedi Seljanin Ivane:
0089 „Boga vami, Turci Jelečani,
0090 Mnogo jeste i devet nedelja,
0091 Nekamoli devet godin’ dana
0092 Kako mene dorat ni vidio nije
0093 Pak me danas dorat ne poznaje ─
0094 Nek’ me puste do dve pustinice
0095 Da prevarim ljubu i dorata!“
0096 Prevari i Seljanin Ivane,
0097 Pustiše ga Turci do dve pustinice.
0098 Al’ podviknu Seljanin Ivane:
0099 „Davor, doro, davor, dobro moje,
0100 Zar me danas, more, ne poznaješ?“
0101 Stade dorat kanda s’ okameni.
0102 Kad dodede pomamna dorata,
0103 Pa uzjaši krilata dorata
0104 I vrati se natrag u povratak,
0105 Pak podviknu svojoj vjernoj ljubi:
0106 „Drž’ se za me, moja verna ljubo!“
0107 Zaleti se Seljanin Ivane,
0108 Pak pogubi pašinu Turaka,
0109 I carevog sina živa uvatio,
0110 I veza ga u terkije dori,
0111 Odnese ga svome dvoru b’jelom.
0112 Koliko ga majka ugledala,
0113 Toliko je pred njega izišla;
0114 Jedva njega dočekala majka.
0115 Te dozivlje tri berbera mlada ─
0116 Jedan brije, drugi mije,
0117 A treći mu nokte zarezuje.
0118 Nit’ zorice nit’ b’jela danka,
0119 Uranila Ivanova majka,
0120 Pa ona loži oganj vatru živu,
0121 Pa ispeče carevoga sina,
0122 Kano čoban jagnje o Đurđevu danku,
0123 Pa ga zavi u b’jele papire,
0124 I odozgo piše na papiru,
0125 Pa ga šilje turskim car’ Muratu:
0126 „Evo, care, tvog jedinog sina
0127 U razmenu Ivanovnoj glavi!“
