Сељанин Иван
0001 Често Босном књиге проходиле,
0002 Нитко не зна куда књиге ходе,
0003 Куда ходе и коме ли граду;
0004 Књиге оде Ивановој мајки,
0005 Књиге шаље Иван из тавнице:
0006 „Избави ме, мила стара мајко,
0007 Тешка ми је мука додијала,
0008 У тавници девет годин’ дана!
0009 Турци за ме много и не ишту,
0010 Они ишту љубу и дората
0011 У размену моје мудре главе.“
0012 Књигу чита Иванова мајка,
0013 Књигу чита, другу натраг пише:
0014 „Не дам, сине, љубу нит’ дората,
0015 Макар тебе невидила мајка!“
0016 Књигу чита Иван у тавници:
0017 „Ој старице, моја мила мајко,
0018 Или су ти двори опанули,
0019 Или ти је руво повештало,
0020 Или ти је понестало блага
0021 Ил’ баш, мати, за мен’ не мариш,
0022 Кад менека нећеш да искупиш!
0023 Тешка ми је мука додијала,
0024 У тавници девет годин’ дана,
0025 Испод мене ладна вода тече,
0026 По њој плове змије и гуштери,
0027 Те ми моје ране погрђују;
0028 Коса ми је пода се стере,
0029 Полак стерем, полом се покривам;
0030 Брада ми је прси покрила,
0031 Нокти су ми заорао би с њима!“
0032 Књигу чита Иванова мајка,
0033 Књигу чита, грозне сузе лије,
0034 И призива љубу Иванову:
0035 „Ој снашице, моја кошутице,
0036 Хоћеш ли ме, снахо, послушати
0037 Да узјашиш помамна дората
0038 И да идеш Турком у размену,
0039 Да замениш Иванову главу?“
0040 Ал’ беседи Иванова љуба:
0041 „Ој старице, моја свекрвице,
0042 Ја ћу јашит’ помамна дората,
0043 Пак ћу отић’ Турком у размену,
0044 Заменићу Иванову главу!“
0045 Нит’ зорице нит’ бијела данка,
0046 Уранила Иванова мајка,
0047 Пак извела из потаје дору,
0048 Те оседла помамна дората.
0049 Кад је пошла Иванова љуба,
0050 Кад је пошла с Богом путовати,
0051 Пак је стигла у горе зелене,
0052 Ал’ под њом је дорат посрнуо.
0053 Ал’ беседи Иванова љуба:
0054 „Дура, доро, ногу сломио,
0055 И ја млада с тебе врат сломила!“
0056 Кад је стигла у Јелеч планину,
0057 Угледаше Турци Јелечани
0058 И јавише турском цар’ Мурату.
0059 Посла царе дванаест везира
0060 Да увате љубу и дората,
0061 Али дорат не да ни гледати,
0062 А камоли Турком ухфатити.
0063 Ал’ беседи Иван из тавнице:
0064 „Пуштај мене, царе господине,
0065 Пуштај мене из тавнице тавне,
0066 Растави ме из синжира гвожђа
0067 Да уфатим љубу и дората!“
0068 Ал’ беседи турски цар Мурате:
0069 „Не будали, Сељанин-Иване ─
0070 Да ја пуштам тебе из тавнице,
0071 Да т’ раставим из синжира гвожђа
0072 Да уватиш помамна дората,
0073 Тебе ни би нит’ догледале виле,
0074 Некамоли Јелечани Турци!“
0075 Ваташе га дванаест везира ─
0076 Не да им се дорат ни гледати,
0077 Некамоли њима ухфатити.
0078 Ал’ беседи Сељанин Иване:
0079 „Пуштај мене, царе господине ─
0080 Ти постави пашину Турака,
0081 Па ме пуштај, царе, међу Турке
0082 Да уватим помамна дората!“
0083 Превари се турски цар Мурате,
0084 Па он пушта Ива међу Турке,
0085 Растави га из синжира гвожђа ─
0086 Не да му се дорат ни гледати,
0087 Некамоли њему ухфатити.
0088 Ал’ беседи Сељанин Иване:
0089 „Бога вами, Турци Јелечани,
0090 Много јесте и девет недеља,
0091 Некамоли девет годин’ дана
0092 Како мене дорат ни видио није
0093 Пак ме данас дорат не познаје ─
0094 Нек’ ме пусте до две пустинице
0095 Да преварим љубу и дората!“
0096 Превари и Сељанин Иване,
0097 Пустише га Турци до две пустинице.
0098 Ал’ подвикну Сељанин Иване:
0099 „Давор, доро, давор, добро моје,
0100 Зар ме данас, море, не познајеш?“
0101 Стаде дорат канда с’ окамени.
0102 Кад додеде помамна дората,
0103 Па узјаши крилата дората
0104 И врати се натраг у повратак,
0105 Пак подвикну својој вјерној љуби:
0106 „Држ’ се за ме, моја верна љубо!“
0107 Залети се Сељанин Иване,
0108 Пак погуби пашину Турака,
0109 И царевог сина жива уватио,
0110 И веза га у теркије дори,
0111 Однесе га своме двору б’јелом.
0112 Колико га мајка угледала,
0113 Толико је пред њега изишла;
0114 Једва њега дочекала мајка.
0115 Те дозивље три бербера млада ─
0116 Један брије, други мије,
0117 А трећи му нокте зарезује.
0118 Нит’ зорице нит’ б’јела данка,
0119 Уранила Иванова мајка,
0120 Па она ложи огањ ватру живу,
0121 Па испече царевога сина,
0122 Кано чобан јагње о Ђурђеву данку,
0123 Па га зави у б’јеле папире,
0124 И одозго пише на папиру,
0125 Па га шиље турским цар’ Мурату:
0126 „Ево, царе, твог јединог сина
0127 У размену Ивановној глави!“
