Knjigu piše Mandušiću Vuče,
Pa je šalje Smiljanić-Iliji:
„Daj mi, brate, milu seju tvoju
„Seju tvoju za ljubovcu moju.“
Knjiga dođe Smiljanića dvoru, 5
Al u ruke Smiljanića seji.
Knjigu čita Smiljanića seja,
Knjigu čita, drugu natrag piše,
Te je šilje Mandušiću Vuku:
„Nije rasla Smiljanića seja 10
„Za presojnu guju u Krajini,
„Već je rasla seja Smiljanića
„Za onoga pašu jelečkoga,
„Da s’ nazovem pašieom kadunom." —
Knjigu gleda Mandušiću Vuče, 15
Pa je šalje paši jelačkome,
I ovako njemu dopisuje:
„Čuješ mene, pašo od Jeleka!
„Tebe čeka Smiljanića seja,
„Tebe čeka, za drugoga neće. 20
„Nit’ je prosi, nit joj prsten daji,
„Kupi svate, idi po devojku;
„Tebe čeka, za drugoga ne će.“
Kad je paša knjpgu pročitao,
Skupi svate, ode po devojku. — 25
Kad su došli Smiljanića dvoru,
Začudi se Smiljanića majka;
P’ oia pita kićene čauše?
„Od kud svati, od koga li grada?“
Njoj besede kićeni čauši: 30
„Jesu svati od Jeleka grada
„Od onoga paše jelačkoga.
„Došli svati po tvoju devojku."
Al govori Smiljanića majka:
„Cura mi je još sinoć umrla." 35
Pa otide brže u odaju,
Te na astal namesti devojku,
Čarne joj je oči zaklopila,
Bele joj je ruke prekrstila.
Glas dopade paši od Jelaka: 40
„Devojka ti još sinoć umrla.“
Al otide paša na čardaka,
Pa joj loži vatru na prsima;
Nit se cura miče, ni pomiče.
On joj meće guju u nedarca; 45
Nit se cura miče, ni pomiče.
Sad joj metu ruku u nedarca;
Nit se cura miče, ni pomiče.
Tad okrenu paša sa svatovi,
Pa on ode svom Jeleku gradu. — 50
Pita majka svoju milu ćerku:
„Kako ti je, moja ćeri, bilo,
„Kada ti je vatru naložio?“ —
„Tekem sam se bila ugrejala." —
„Kako ti je, moja ćeri, bilo, 55
„Kada ti je ljutu guju meto?“ —
„Tekem sam se, majko, razladila." —
„Kako ti je, moja ćeri, bilo,
„Kad ti j’ meto ruku u nedarca?" —
„Mal’ se nisam, majko, nasmejala.“ 60
