Pošetale dvije mile seje,
Pa se mole svetitelju Petru:
„Daj ti nama od tog' raja ključe,
„Da vidimo sve po raju duše.“
On im dade od tog' raja ključe, 5
Te viđoše sve po raju duše,
Jošt su seje bratu govorile:
„Otvori nam od tog' pakla vrata,
„Da vidimo sve po paklu duše.“
Otvori im od tog' pakla vrata, 10
Tu mi gore do tri momka mlada:
Jednom' gore ruke do ramena,
A drugome do očiju glava,
A treći je u ognju gorio.
Pa se sestre natrag povratile, 15
Svetom' Petru bratu govorile:
„O naš brate, svetitelju Petre!
„Što su momci Bogu zgriješili?
„Te mu gore do ramena ruke?
„Što li gori glava do očiju? 20
„Što l' se oni sa svim zapalio?“
Veli Petar svojijem sestrama:
„Kome goredo ramena ruke,
„On na oca i majku mahnuo,
„Zamahnuo, a ne udario; 25
„Što onome oganj do očiju,
„On je svoju kumu obljubio;
„A što oni vas u oganj gori,
„On kudio svačije đevojke.“
Ali sestre bratu govorile: 30
„Poslušaj nas, sveti Petre brate!
„Oni što je na oca mahnuo,
„Zamahnuo, a ne udario,
„Polak ognja njemu ukinite,
„Polu ocu a polovin' majci; 35
„Tako isto i onom' drugome,
„Te je svoju obljubio kumu,
„Jer ga njesu oženili mlada;
„A onome što kudi đevojke,
„Jošt on'liko ognja pristavite.“ 40
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 305-306.
