Пошетале двије миле сеје,
Па се моле светитељу Петру:
„Дај ти нама од тог' раја кључе,
„Да видимо све по рају душе.“
Он им даде од тог' раја кључе, 5
Те виђоше све по рају душе,
Јошт су сеје брату говориле:
„Отвори нам од тог' пакла врата,
„Да видимо све по паклу душе.“
Отвори им од тог' пакла врата, 10
Ту ми горе до три момка млада:
Једном' горе руке до рамена,
А другоме до очију глава,
А трећи је у огњу горио.
Па се сестре натраг повратиле, 15
Светом' Петру брату говориле:
„О наш брате, светитељу Петре!
„Што су момци Богу згријешили?
„Те му горе до рамена руке?
„Што ли гори глава до очију? 20
„Што л' се они са свим запалио?“
Вели Петар својијем сестрама:
„Коме горедо рамена руке,
„Он на оца и мајку махнуо,
„Замахнуо, а не ударио; 25
„Што ономе огањ до очију,
„Он је своју куму обљубио;
„А што они вас у огањ гори,
„Он кудио свачије ђевојке.“
Али сестре брату говориле: 30
„Послушај нас, свети Петре брате!
„Они што је на оца махнуо,
„Замахнуо, а не ударио,
„Полак огња њему укините,
„Полу оцу а половин' мајци; 35
„Тако исто и оном' другоме,
„Те је своју обљубио куму,
„Јер га њесу оженили млада;
„А ономе што куди ђевојке,
„Јошт он'лико огња приставите.“ 40
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 305-306.
