Sestra trovaljća
Oganj gori medžu dve planine,
momče speva medžu dve devojće,
medžu Anku i medžu Jovanku.
Anku ljubi, Jovanku ne ljubi.
Anka ćuti ništa ne govori. 5
Progovara srdita Jovanka:
„Oj, ubavo momče neženjeno,
što je bolja od men’ toj devojća
te nju ljubiš, a mene ne ljubiš?
Njoj govori mlado neženjeno: 10
„Ljubio bi i teb devojčicu,
ali imaš devet mili brata,
oni prete mene da pogube
zato ne smem tebe da poljubim."
Al’ govori srdita Jovanka: 15
„Poljubi me, otpala ti usta,
ti se ne boj moji devet brata;
ču otidem u goru zelenu,
preturiču drvlje i kamenje,
uvatiču zmiju ridovćinju, 20
bocnuču je s iglu medenjaču
da natočim jednu čašu jeda —
otrovaču moji devet 6rata."
Što je rekla, to je učinila:
otišla je u goru zelenu: 25
preturila drvlje i kamenje,
uvatila zmiju ridovćinju,
bocnula ju s iglu medenjaču,
natočila jednu čašu jeda,
potrovala devet mili brata 30
te da ljube i nju devojčicu.
